.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 948/2017
28.09.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića i Maje Kovačević Tomić, članova veća, sa savetnikom Marinom Radosavljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Nikole Milića, zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Milića, advokata Jelene Drecun, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 710/15 od 07.11.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 184/17 od 10.05.2017. godine, u sednici veća održanoj 28.09.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Milića, advokata Jelene Drecun, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 710/15 od 07.11.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 184/17 od 10.05.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu K 710/15 od 07.11.2016. godine, okrivljeni Nikola Milić, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 08.09.2015. godine do 14.11.2016. godine. Okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim u periodu od 3 (tri) godine, od dana pravnosnažnosti navedene presude, tako što mu je zabranjeno približavanje oštećenom AA na udaljenosti od 200 metara i zabranjen mu je pristup u prostor oko mesta njegovog stanovanja, u ..., ulica ..., iz razloga što se opravdano može smatrati da bi vršenje takvih radnji od strane okrivljenog bilo opasno po oštećenog, te je određeno da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Od okrivljenog je oduzet predmet upotrebljen za izvršenje krivičnog dela nož - kartica, dužine sečiva 5-6,5 cm. Okrivljeni je obavezan da na ime sudskog paušala plati iznos od 10.000,00 dinara, na ime troškova krivičnog postupka Višem javnom tužilaštvu u Beogradu iznos od 177.922,938 dinara, a Višem sudu u Beogradu iznos od 15.357, 76 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Istom presudom, okrivljeni je obavezan da oštećenom AA, plati iznos od 96.000,00 dinara, na ime nagrade i nužnih izdataka njegovog punomoćnika u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni je za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 184/17 od 10.05.2017. godine, odbijene su kao neosnovane žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu i žalba branioca okrivljenog Nikole Milića, advokata Jelene Drecun, a presuda Višeg suda u Beogradu K 710/15 od 07.11.2016. godine, je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog Nikole Milića, advokat Jelena Drecun, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 2) i 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili ih preinači u smislu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama, protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da je u konkretnom slučaju nesporno da su kritičnom prilikom i oštećeni i okrivljeni zadobili povrede. Takođe, povrede na okrivljenom, prema navodima zahteva, nastale su iz razloga što nož-kartica nije bio doveden u položaj za upotrebu, a posebno ističe i to da smrt kao krajnja posledica nije nastupila samo iz razloga brze intervencije lekara, već i zbog proste činjenice što ona kao krajnji ishod sukoba okrivljenog i oštećenog nije postojala. Zbog navedenog, branilac smatra da je u konkretnom slučaju učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odnosno da je u pogledu krivičnog dela primenjena pravna kvalifikacija koja se ne može primeniti.
Iznetim navodima, iako branilac ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, po nalaženju ovog suda, isti u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, te na sopstvenoj verziji utvrđenog činjeničnog stanja, izvodi zaključak u pogledu pravne kvalifikacije.
Pored toga, u zahtevu se ističe i da je nejasno koje okolnosti je sud razmatrao kada je okrivljenog obavezao da snosi troškove krivičnog postupka u celosti, zbog čega branilac smatra da su nižestepeni sudovi, na taj način učinili povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.
Iznetim navodima, iako branilac označava povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, po nalaženju ovog suda, isti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.
Pored navedenog, u zahtevu se ističe i to da se Apelacioni sud u Beogradu odlučujući o žalbama, nije osvrnuo na žalbene navode odbrane u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka, te da je u drugostepenoj presudi obrazloženje u tom delu izostalo.
Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na povredu člana 460. ZKP.
Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 460. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Marina Radosavljević,s.r. Janko Lazarević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
