-čime bi izvršila krivično delo ometanje pravde iz člana 336b stav 2. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka shodno odredbi člana 265. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu K 130/18 od 28.01.2022. godine, okrivljena AA je oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela ometanje pravde iz člana 336b stav 2. KZ i izrečena joj je uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se izrečena kazna neće izvršiti, ukoliko okrivljena u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Istom presudom okrivljena je obavezana da sudu na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara u roku od mesec dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Smederevu Kž1 45/22 od 22.06.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljene AA i njenog branioca, a prvostepena presuda Osnovnog suda u Smederevu K 130/18 od 28.01.2022. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Bojan Čedić, zbog povreda odredaba krivičnog postupka, ne navodeći nijedan konkretan razlog iz člana 485. stav 4. ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Bojana Čedića, je osnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljene AA, osnovano ukazuje da je nižestepenim presudama na štetu okrivljene učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, time što je okrivljena oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela ometanje pravde iz člana 336b stav 2. Krivičnog zakonika, iako u radnjama okrivljene opisanim u izreci prvostepene presude, nema zakonskih obeležja tog, niti bilo kog drugog krivičnog dela.

Krivično delo ometanje pravde iz člana 336b stav 2. Krivičnog zakonika, čini lice koje uvredom, silom, pretnjom ili na drugi način ometa ili sprečava sudiju, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili advokata u vršenju sudijske ili tužilačke funkcije, ili advokatske službe.

Prema izreci prvostepene presude, okrivljena je oglašena krivom zbog toga što je „u periodu od 07.11.2014. godine do 16.09.2015.godine... uvredom i na drugi način ometala sudiju u vršenju sudijske funkcije, na taj način što je u više navrata, bez poziva ulazila u sudnicu oštećene sudije Osnovnog suda u Smederevu BB, tražeći od oštećene sudije da postupa po njenim predlozima i u njenu korist...a zatim se raspitivala o razlozima nedolaska sudije na posao navodeći u podnetoj pismenoj pritužbi predsedniku Osnovnog suda u Smederevu od 12.08.2015. godine sledeće reči: „Očigledno je da sudija planirano nije došla na zakazan ročište“ kao i reči: „Iako je sudija unapred pripremila svoj nedolazak na posao dan 04.08.2015.godine“, te je u istom podnesku na zadnjoj strani navela da je oštećena sudija u predmetu P.br.2195/2014 devijantno postupala i u drugim segmentima, jer je neopravdano dugo kasnila sa donošenjem odluke o privremenoj meri i presude u navedenom predmetu.“

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog navodi da u izreci presude nisu navedene radnje koje bi ispunjavale zakonom određena obeležja krivičnog dela ometanje pravde iz člana 336b stav 2. Krivičnog zakonika za koje je okrivljena oglašena krivom.

Izvršenje radnje ovog krivičnog dela – uvredom ili na drugi način, mora imati za posledicu ometanje ili sprečavanje sudije u vršenju sudijske funkcije. Umišljaj okrivljenog bi trebalo upravo na to da bude usmeren. S druge strane, obavljanje sudijske funkcije je skup specifičnih poslova i radnji koje treba da budu konkretizovane kako bi bile predmet ometanja ili sprečavanja.

U izreci presude, međutim, nije navedena konkretna radnja u sudskom postupku u kome je okrviljena bila stranka u kojoj je sudija bila ometana, odnosno u čijem vršenju je bila sprečena. Ulaženje bez poziva u sudnicu i obraćanje sudiji u vezi sa predmetom u kome je okrivljena stranka, te raspitivanje o razlozima nedolaska sudije na posao i pisanje pritužbe, kao radnje – same po sebi ne znače ometanje niti su, bez označenja uzročne veze sa postupanjem sudije u konkretnom predmetu – protivpravne. Bez tog elementa i pritužba na rad sudije u kojoj je potencijalno sadržaj uvredljiv za ličnost, ne znači ometanje ni sprečavanje sudije u vršenju funkcije.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pošto u izreci presude nema opisa radnje, ni posledice konkretnog krivičnog dela, koje je okrivljenoj stavljeno na teret, to delo koje je predmet optužbe, nije krivično delo, kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca navodi.

Pogrešno je stanovište nižestepenih sudova da radnje okrivljene koja su opisane u izreci prvostepene presude imaju obeležje krivičnog dela ometanje pravde iz člana 336b stav 2. Krivičnog zakonika, zbog kojeg je oglašena krivom, te je prvostepeni sud, oglašavajući okrivljenu krivom zbog predmetnog krivičnog dela učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju povredu zakona drugostepeni sud nije otklonio već je prvostepenu presudu potvrdio, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Bojana Čedića osnovan, preinačio pobijane presude tako što je na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP okrivljenu AA oslobodio od optužbe da je izvršila krivično delo ometanje pravde iz člana 336b stav 2. Krivičnog zakonika, te odlučio da troškovi krivičnog postupka u smislu člana 265. stav 1. ZKP padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 265. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić