Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Marko Janković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povreda zakona iz čl. 438. stav 1. tačka 9) i 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, s tim da naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili ukine samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje, te odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži. Branilac je zahtevao i da bude obavešten o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu odredaba krivičog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i u vezi sa tim navodi da je izmenjenom optužnicom Višeg javnog tužioca u Novom Sadu Kt 303/11 od 23.08.2011. godine precizirane dana 06.12.2016. godine, okrivljenom stavljeno na teret da je krivično delo koje je predmet optužbe, izvršio u periodu od „neutvrđenog dana polovinom 2009. godine do 24.06.2011. godine“ dok je prvostepenom presudom, koja je u tom delu potvrđena drugostepenom presudom, u izreci iste navedeno da je okrivljeni izvršio predmetno krivično u periodu od „neutvrđenog dana 2009. godine do 24.06.2011. godine“, dakle izostavljanjem reči „polovinom“, na koji način je prema stavu branioca, nižestepeni sud prekoračio optužbu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nisu osnovani, iz razloga što se optužba ne smatra prekoračenom kad sud u presudi unese izmenu u pogledu datuma izvršenja krivičnog dela (u ovom slučaju izostavljajući reč „polovinom“ ispred 2009. godine), jer se u konkretnom slučaju radi o okolnosti koja služi za tačnije određivanje krivičnog dela, a ne o okolnosti koja predstavlja obeležje samog tog krivičnog dela. Stoga je nižestepeni sud, unošenjem navedene izmene u izreku presude, u odnosu na dispozitiv izmenjenog optužnog akta, tj. izostavljanjem reči „polovinom“, i navođenjem u izreci kao datuma izvršenja krivičnog dela, period „od neutvrđenog dana 2009. do 24.06.2011. godine“, koji period je vremenski opredeljen i u samoj optužnici, a u skladu sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu - po oceni ovog suda, nesumnjivo ostao u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, ne dirajući time u objektivni identitet optužbe.

Takođe, u vezi sa istaknutom povredom zakona, navodi zahteva da je izmenjenom optužnicom Višeg javnog tužioca u Novom Sadu Kt 303/11 od 24.06.2011. godine, okrivljenom stavljeno na teret da je primio novac u iznosu od 100 evra, u obeleženim apoenima od po 50 evra, i to jednu novčanicu serijskog broja H38466064226 i drugu serijskog broja 360394093704 (koji brojevi i novčanice su navedeni u prvostepenoj presudi), te da je donošenjem rešenja o ispravci prvostepene presude i označavanjem serijskog broja novčanice Z6039409370/4, takođe učinjena povreda iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP- po nalaženju ovog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz razloga što se u konkretnom slučaju radi o očiglednoj grešci u kucanju prilikom označavanja serijskog broja novčanice, ispravljenoj rešenjem Višeg suda u Novom Sadu K 3/16 od 07.02.2017. godine, a ne o prekoračenju optužbe i osudi okrivljenog za nešto što mu nije stavljeno na teret.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer smatra da su nižestepeni sudovi radnje okrivljenog pogrešno pravno kvalifikovali kao produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 3. u vezi člana 61. stav 1. KZ.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva nisu osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 367. stav 1. ZKP propisano je da službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist, ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši slžbenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina, dok je stavom 3. tog člana propisano da službeno lice koje izvrši delo iz stava 1. ili 2. navedenog člana, u vezi sa otkrivanjem krivičnog dela, pokretanjem ili vođenjem krivičnog postupka, izricanjem ili izvršenjem krivične sankcije kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.

Odredbom člana 61. stav 1. KZ propisano je da produženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca koje predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnosti oštećenog, istovetnosti predmeta dela, korišćenja iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni u periodu od neutvrđenog dana 2009. godine do 24.06.2011. godine, u Novom Sadu, kada je bio sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, i bio svestan svog dela čije je izvršenje hteo, i bio svestan zabranjenosti dela koje čini, kao službeno lice, u više navrata, neposredno zahtevao i primio poklon od oštećenog, da u okviru svog službenog ovlašćenja ne izvrši službenu radnju koju bi morao izvršiti u vezi sa otkrivanjem krivičnog dela- to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela iz člana 367. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, pa su stoga neosnovani navodi branioca da su radnje okrivljenog pogrešno kvalifikovane.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored navedenog, branilac u zahtevu polemiše sa obrazloženjem pravnosnažne presude, ukazujući da je za postojanje krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. KZ, neophodno da nevršenje službene radnje bude u vezi sa otkrivanjem krivičnog dela, a da je sud u obrazloženju pobijane presude naveo da je nevršenje službene radnje moglo biti u vezi sa otkrivanjem krivičnog dela, zatim da je za postojanje predmetnog dela, neophodno da službeno lice mora izvršiti službenu radnju kada zna za krivično delo, a da je sud u obrazloženju naveo da je okrivljeni mogao raspolagati sa dovoljnim osnovama sumnje da oštećeni vrši krivično delo, te da je za ovaj oblik krivičnog dela primanje mita, potrebno da postoji nevršenje službene radnje u vezi sa otkrivanjem krivičnog dela, a da je u pravnosnažnoj presudi utvrđeno da je okrivljeni morao da prijavi izvršenje prekršaja- kojim navodima, po oceni ovog suda, branilac ukazuje da su razlozi pravnosnažne presude nejasni i u znatnoj meri protivrečni. Takođe, u zahtevu se ističe da prema izreci pravnosnažne presude, imovinska korist pribavljena krivičnim delom iznosi 400 evra, a da je sud okrivljenog oglasio krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela iz člana 367. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1.KZ, iako prema stavu branioca, nije moguće da u sastav produženog krivičnog dela uđe onoliko radnji za koliko je okrivljeni oglašen krivim- kojim navodima, po oceni ovog suda, branilac ukazuje da je izreka pobijane prvostepene presude protivrečna sama sebi.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Takođe, u zahtevu branilac ističe, da je izostavljanje reči „polovinom“ u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela, iz izreke pravnosnažne presude, u odnosu na dispozitiv izmenjenog optužnog akta, imalo za posledicu da se iz navedene izreke ne može zaključiti na koji neutvrđeni dan 2009. godine, se misli kada se govori o vremenskom periodu izvršenja krivičnog dela.

Iznetim navodima, nalaženju ovog suda, branilac ukazuje na nerazumljivost izreke pravnosnažne presude, tj. da je u konkretnom slučaju učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                              Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić