Čime bi izvršio krivično delo nenamensko korišćenje budžetskih sredstava iz člana 362a Krivičnog zakonika

-jer je u smislu člana 103. tačka 7. u vezi člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Oštećeni se radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućuju na parnični postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu 7K 326/17 od 06.03.2019. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko u roku od četiri godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećeni je radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Na osnov člana 262. i člana 264. ZKP, okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka bliže navedeno u izreci ove presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 497/19 od 20.06.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca adv. Ljubiše Kesića, a presuda Osnovnog suda u Pančevu 7K 326/17 od 06.03.2019. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, adv. Ljubiša Kesić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe, ili pak iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Ljubiše Kesića, je osnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda povređen krivični zakon na štetu okrivljenog, jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, imajući u vidu da je okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a da se u radnjama okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude stiču zakonska obeležja krivičnog dela nenamensko korišćenje budžetskih sredstava iz člana 362a KZ, iz čega proizilazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje osnovanim.

Izrekom pravnosnažne presude, sud je utvrdio da se radnja izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika sastoji u tome da je okrivljeni AA uvećane zarade po osnovu učinka za lica navedena u izreci isplatio iz budžetskih sredstava, što je suprotno članu 24. Pravilnika o radu BB u ... koji predviđa mogućnost uvećanja zarade, ali samo ukoliko se isplata vrši iz sopstvenih sredstava BB. To dalje znači da je okrivljeni u smislu navedene odredbe pravilnika bio ovlašćen da uveća zarade za 30%, dakle da se ne radi o prekoračenju granica ovlašćenja i uvećanja zarada bez pravnog osnova, kao i da su navedena lica imala pravo na uvećanje zarade, što znači da tim licima nije pribavljena nezakonita imovinska korist, a što bi sve bili elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ. Jedina nezakonitost u postupanju okrivljenog u konketnom slučaju utvrđena izrekom prvostepene presude, jeste da je navedene zarade isplatio iz budžetskih sredstava, dakle, da je budžetska sredstva koristio nenamenski, a što je bitno obeležje krivičnog dela nenamensko korišćenje budžetskih sredstava iz člana 362a KZ.

Naime, prema odredbi člana 362a krivično delo nenamensko korišćenje budžetskih sredstava čini odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava ili odgovorno lice u organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja, koje stvori obaveze ili na teret računa ili preko budžeta odobri plaćanje rashoda izdataka preko iznosa od 1.000.000,00 dinara u odnosu na iznos utvrđen budžetom, finansijskim planom ili aktom vlade kojim se utvrđuje iznos sredstava pozajmice, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Radnja izvršenja krivičnog dela jeste stvaranje obaveza ili odobravanje plaćanja rashoda izdataka na teret računa budžeta. Stvaranje obaveza ili odobravanje plaćanja na teret računa budžeta mora prelaziti iznos koji je utvrđen budžetom, finansijskim planom ili aktom Vlade kojim se utvrđuje iznos sredstava pozajmice i to za više od 1.000.000,00 dinara. Krivično delo će postojati i onda ukoliko budžetom uopšte nije predviđeno plaćanje određenih rashoda i izdataka pod istim uslovom, tj. da je taj iznos veći od milion dinara, kao što je u konkretnoj situaciji slučaj.

Kako iz izreke prvostepene presude proizilazi da jedino na šta okrivljeni nije imao pravo, jeste da uvećane zarade isplati iz budžeta, a isplatio ih je, to se u njegovoj radnji mogu steći samo bitna obeležja krivičnog dela nenamensko korišćenje budžetskih sredstava iz člana 362a KZ.

Imajući u vidu navedeno, nižestepeni sudovi su u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenili zakon koji se ne može primeniti, te su učinili povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog, a na šta se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

S toga je Vrhovni kasacioni sud, usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Ljubiše Kesića, preinačio pobijane pravnosnažne presude i radnje okrivljenog AA, opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo nenamensko korišćenje budžetskih sredstava iz člana 362a KZ.

Međutim, imajući u vidu odredbu člana 103. tačka 7. KZ, kojom je propisano da ako u tom zakoniku nije drugačije određeno, krivično gonjenje se ne može preduzeti kada protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna i odredbu člana 104. stav 6. KZ, kojom je propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja, te imajući pritom u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je krivično delo koje je okrivljenom stavljeno na teret izvršeno u periodu od januara 2011. godine do septembra 2013. godine, to je shodno odredbama člana 103. tačka 7. i 104. stav 6. KZ, protekom vremena od dve godine od izvršenja krivičnog dela – protekom 30.09.2015. godine (dakle u redovnom kritičnom postupku pre donošenja obe nižestepene presude), nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Ljubiše Kesića, preinačio pobijane pravnosnažne presude u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tako što je krivično pravne radnje okrivljenog AA, za koje je optužen i pravnosnažno oglašen krivim pravno kvalifikovao kao krivično delo nenamensko korišćenje budžetskih sredstava iz člana 362a KZ i za isto prema okrivljenom, na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbio optužbu, jer je pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka za ovo krivično delo nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, na osnovu člana 258. stav 3. ZKP uputio oštećenog da imovinsko-pravni zahtev može ostvariti u parničnom postupku.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Mila Ristićs,r.                                                                                                                      Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić