Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 123/21 od 25.05.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog AA, pa je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K broj 314/20 od 04.02.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Milorad Vučković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da dosudi troškove na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 45.000,00 dinara.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi, da se pobijane presude pretežno zasnivaju na iskazima ispitanih svedoka koji su na glavnom pretresu svedočili o onome što im je svedok-oštećena BB rekla o krivično-pravnom događaju, a koja je shodno odredbi člana 94. ZKP iskoristila svoje pravo da ne svedoči. Iz navedenog razloga, prema navodim zahteva, izveštaj Centra za socijalni rad u kome se oštećena izjasnila povodom predmetnog događaja i navela da je sin prebio i medicinska dokumentacija za oštećenu od 03.01.2020. godine, u kojoj je navedeno da je oštećena izjavila da je povrede naneo sin udarcima rukama po grudnom košu, telu i glavu, gde su konstatovane povrede oštećene, predstavljaju dokaze koji su izvedeni suprotno odredbama ZKP, jer je oštećena BB u smislu člana 94. ZKP, iskoristila svoje pravo da ne svedoči, pa se na ovako izvedenim dokazima ne može zasnivati presuda.

Iznete navode zahteva, Vrhovi kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se pobijane presude ne zasnivaju na dokazima koji su izvedeni suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku (strana 3 stav 2 i 3 i strana 4 stav 1 i 2 drugostepene presude), koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić