U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Momčila Kovačevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 8K 911/2022 od 18.01.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 12Kž1. br. 170/24 od 25.03.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 17.09.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Momčila Kovačevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 8K 911/2022 od 18.01.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 12Kž1. br. 170/24 od 25.03.2024. godine, u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu 8K 911/2022 od 18.01.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci koja će se izvršavati tako što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, bez primene elektronskog nadzora, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora kojom se zamenjuje novčana kazna ne može biti duža od 6 meseci. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 12Kž1. br. 170/24 od 25.03.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Nišu 8K 911/2022 od 18.01.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA - advokat Momčilo Kovačević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati ili prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovni postupak ili iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, dok u preostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da su nižestepeni sudovi osudili okrivljenog za delo koje nije krivično delo, tako što su „pomerali datum izvršenja obeveza osuđenog oko uknjižbe stana“ time mu praveći postojanje namere kao subjektivnog elementa za prevaru, koje faktički ni pravno ne postoji. U vezi sa iznetim, branilac navodi da se utvrđivanje postojanja subjektivnog elementa krivičnog dela prevara kod okrivljenog vezuje za buduću okolnost koja ne zavisi od njega, već jedino i isključivo od rada državnih organa, odnosno postupka koji taj organ sprovodi.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini. Teži oblik ovog krivičnog dela iz stava 3. postoji onda kada je delom iz stava 1. i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist ili naneta šteta u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara.

Radnja krivičnog dela prevara sastoji se u navođenju pasivnog subjekta da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine. Namera je nužni subjektivni element ovog krivičnog dela i to namera da se dovođenjem ili održavanjem u zabludi pasivnog subjekta, sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci presude, u uračunljivom stanju i u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist lažnim prikazivanjem činjenica doveo u zabludu oštećenog BB, a potom ga i održavao u zabludi i time ga naveo da mu na štetu svoje imovine preda iznos od 6.350 evra na taj način što je sa oštećenim nakon usmenih pregovora oko prodaje stana zaključio predugovor o kupoprodaji stana i tako ga doveo u zabludu da će zaključiti i ugovor o kupoprodaji i naveo ga da mu na ime kapare za kupovinu stana prilikom overe predugovora dana 14.01.2021. godine preda napred navedeni iznos, koji je u dinarskoj protivvrednosti na taj dan iznosio 746.696,50 dinara, nakon čega je oštećenog održavao u zabludi obećanjem da će najkasnije u roku od 40 dana od izvršene uknjižbe predmetnog stana u RGZ SKN Niš i dobijanjem rešenja o istom, sa oštećenim zaključiti ugovor o kupoprodaji, a koju uknjižbu je izvršio dana 11.06.2021. godine, nakon čega je prestao da se javlja i odgovara na pozive u cilju zaključenja ugovora sa oštećenom i predstavnikom agencije za nekretnine i sa oštećenim nije zaključio ugovor o kupoprodaji predmetnog stana, niti je pristao da sa oštećenim zaključi aneks predugovora prilikom međusobnog susreta u prostorijama agencije (Gigant) krajem juna meseca 2021. godine iako je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

U konkretnom slučaju, u izreci označene presude, navedeni su svi subjektivni i objektivni elemenati krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Naime, pored ostalih subjektivnih elemenata, opisana je i namera, kao nužan subjektivan element krivičnog dela prevara iz člana 208. KZ i radnja izvršenja kao objektivni elemenat ovog krivičnog dela, odnosno činjenice, čijim lažnim prikazivanjem je okrivljeni doveo u zabludu oštećenog, a koje su, u konkretnom slučaju navele oštećenog da mu na štetu svoje imovine preda novac na ime kapare za kupovinu stana prilikom overe predugovora dovodeći istog u zabludu da će sa njim i zaključiti ugovor o kupoprodaji i održavao ga u zabludi obećanjem da će najkasnije u roku od 40 dana od izvršene uknjižbe predmetnog stana i dobijanja rešenja o istom sa oštećenim zaključiti ugovor o kupoprodaji predmetnog stana, ali je po izvršenoj uknjižbi prestao da se javlja i odgovara na pozive.

Po nalaženju Vrhovnog suda, opisane radnje koje je okrivljeni preduzeo sadrže sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Pored iznetog, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koju obrazlaže navodima da je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon na štetu okrivljenog, obzirom da su postojali uslovi i da uprkos osuđujućoj presudi okrivljeni AA bude oslobođen od kazne, jer je oštećenog u celosti obeštetio na osnovu vansudskog poravnanja.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u napred navedenom delu je neosnovan, a iz sledećih razloga:

Naime, odredbom člana 58. stav 1. KZ propisano je da sud može osloboditi od kazne učinioca krivičnog dela samo kada zakon to izričito predviđa, a u stavu 3. istog člana propisano je da sud može osloboditi od kazne i učinioca krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina, ako posle izvršenog krivičnog dela, a pre nego što je saznao da je otkriven, otkloni posledice dela ili nadoknadi štetu prouzrokovanu krivičnim delom.

Odredbom člana 208. stav 3. Krivičnog zakonika propisano je da ako je delom iz stava 1. i 2. člana 208. pribavljena imovinska korist ili naneta šteta u iznosu koji prelazi 450.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od 1 do 8 godina i novčanom kaznom.

Dakle, kako je, u konkretnom slučaju, za krivično delo za koje je okrivljeni optužen i osuđen propisana kazna zatvora do 8 godina, to nema uslova za primenu člana 58. stav 3. KZ, zbog čega Vrhovni sud nalazi da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, kako se to neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe.

Pored iznetog, branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva, označava i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a koja povreda zakona predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branilaca. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac ne obrazlaže u čemu se istaknuta povreda sastoji.

Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i konkretno obrazloženje u čemu se ta povreda sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, pa je shodno tome Vrhovni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković