U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Gordane Kojić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Vukašina Petrovića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vukašina Petrovića – advokata Predraga Petrića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Subotici 2K.62/23 od 03.01.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 143/24 od 09.04.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 10.09.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vukašina Petrovića – advokata Predraga Petrića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Subotici 2K.62/23 od 03.01.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 143/24 od 09.04.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Subotici 2K.62/23 od 03.01.2024. godine okrivljeni Vukašin Petrović oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru i na meri zabrana napuštanja stana i to od 27.07.2023. godine do 26.12.2023. godine. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti obavezno lečenje narkomana, mera bezbednosti oduzimanje predmeta i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude. Na osnovu člana 246. stav 8. KZ od okrivljenog je oduzeta i opojna droga kokain u ukupnoj količini od 22,13 grama, koja će po pravnosnažnosti presude biti uništena u zakonom predviđenom postupku.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 143/24 od 09.04.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Vukašina Petrovića i presuda Višeg suda u Subotici 2K.62/23 od 03.01.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Vukašina Petrovića – advokat Predrag Petrić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje Višem sudu u Subotici ali pred potpuno izmenjenim većem.Stavljen je i predlog da branilac bude obavešten o sednici veća, saglasno članu 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (čl. 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava kriminalističko-tehničku dokumentaciju sačinjenu 27.07.2023. godine u PU Subotica, na osnovu koje je utvrđen sadržaj komunikacije preko „WhatsApp“ aplikacije, između lica označenog kao „mercedes“ i vlasnika telefona, koji je fotografisan. U vezi sa navedenim branilac navodi da je u pitanju dokaz koji je pribavljen grubim kršenjem odredbe člana 152. stav 3. ZKP. Po stavu odbrane, izvršeno je pretresanje telefona AA i fotografisanje sadržine komunikacije, a što je urađeno od strane policije bez naredbe suda. Dalje se navodi da radnje koje je policija sprovela, u konkretnom slučaju, podrazumevaju otvaranje mobilnog telefona, listanje kroz razne aplikacije, koje postoje u istom, selektovanje jedne konkretne aplikacije, zatim ulazak u tu konkretnu aplikaciju, pa onda listanje kroz komunikaciju sa različitim osobama, pa selektovanje jedne konkretne komunikacije i to između okrivljenog i svedoka AA, a tek onda vršenje uvida u sadržinu te komunikacije i fotografisanje iste od strane policije. U vezi sa iznetim, branilac navodi da je očigledno da opisana radnja predstavlja radnju pretresanja uređaja za automatsku obradu podataka na kome se čuvaju elektronski zapisi, a ne radnju uvida u pokretnu stvar. Uvid u pokretnu stvar bi bio uvid u spoljašnost mobilnog telefona ili uvid u već načinjene fotografije saržine komunikacije.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud, ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na strani 3, stav tri, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                  Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković