Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 95/2012
15.11.2012. godina
Beograd

U IME NARODA

 

                        Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Dragomira Milojevića, Miodraga Vićentijevića, Gorana Čavline i Ljubice Knežević-Tomašev, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okr. A.M., zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 367/2012 od 22.10.2012. godine, podignutom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1551/11 od 10.04.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 15.11.2012. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

                        UVAŽAVA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 367/2012 od 22.10.2012. godine, kao osnovan, UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1551/11 od 10.04.2012. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno odlučivanje.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

                        Presudom Osnovnog suda u Kraljevu 5K 997/11 od 27.01.2012. godine okrivljeni A.M. oglašen je krivim zbog krivičnog dela krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine, i na osnovu člana 67. stav 2. KZ za krivično delo teške krađe iz čl. 204. st. 1. tačka 1. KZ iz presude Osnovnog suda u Kraljevu K.790/10 od 26.09.2011. godine opozvana je uslovna osuda i uzeta kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine, i okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i 10 meseci u koju kaznu mu se ima uračunati i vreme provedeno u pritvoru počev od 02.11.2011. godine pa nadalje.

 

                        Prema okrivljenom A.M. izrečena je i mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana koja će se izvršiti u zavodu za izvršenje kazne ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i trajaće dok postoji potreba za njegovim lečenjem ali ne duže od tri godine.

 

                        Od okrivljenog A.M. je shodno članu 91. i 92. KZ oduzet iznos od 200,00 dinara kao imovinska korist pribavljena krivičnim delom.

 

                        Obavezan je okrivljeni da u korist budžetskih sredstava suda a na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 139.820,13 dinara u roku od 15 dana od prvnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

 

                        Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1551/11 od 10.04.2012. godine uvažena je žalba okrivljenog A.M. i preinačena presuda Osnovnog suda u Kraljevu 5K 997/11 od 27.01.2012. godine samo u delu odluke o kazni tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenom A.M. najpre uzeo kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, nakon opozivanja uslovne osude izrečene okrivljenom A.M. pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Kraljevu K. 790/10 od 26.09.2011. godine zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika i okrivljenom za krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika, za koje je oglašen krivim izrekom prvostepene presude utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci i okrivljenog A.M. osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i četiri meseca u koju mu se ima uračunati vreme provedeno u pritvoru počev od 02.11.2011. godine pa nadalje, dok je žalba Osnovnog javnog tužioca u Kraljevu odbijena kao neosnovana.

 

                        Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1551/11 od 10.04.2012. godine, Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. 367/12 od 22.10.2012. godine, zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. u vezi člana 385. stav 3. ZKP, sa predlogom da se uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i ukine presuda Apelacionog suda u Kragujevcu i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

 

                        Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 422. stav 3. ZKP, u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, a u prisustvu branioca okrivljenog adv. N.V., na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pobijanom presudom, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

 

                        Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

 

                        U zahtevu javnog tužioca istaknuta je povreda odredbe člana 385. stav 3. ZKP, kao razlog za ukidanje drugostepene presude, jer sud nije odlučio o žalbi branioca okrivljenog A.M., adv. N.V.

 

                        Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je branilac okrivljenog A.M. prvostepenu presudu Osnovnog suda u Kraljevu K. 790/10 od 26.09.2011. godine primio 07.03.2012. godine, i da je protiv iste podneo žalbu dana 09.03.2012. godine.

 

                        Apelacioni sud u Kragujevcu je održao sednicu veća dana 10.04.2012. godine, na kojoj je doneo presudu Kž1 1551/12 od 10.04.2012. godine, kojom je uvažio žalbu okrivljenog A.M., a žalbu Osnovnog javnog tužioca u Kraljevu odbio kao neosnovanu.

 

                        Prema odredbi člana  385. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, o svim žalbama protiv iste presude drugostepeni sud odlučuje jednom odlukom, pa kako drugostepeni sud prilikom donošenja presude nije postupio shodno ovoj odredbi imperativnog karaktera, to je povredio procesne odredbe u žalbenom postupku na štetu okrivljenog A.M., jer nije odlučio o žalbi njegovog branioca, a što je bilo od uticaja na zakonito i pravilno donošenje presude u smislu člana 368. stav 2. ZKP.

 

                        Obzirom na izneto, uvažen je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, ukinuta presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1551/11 od 10.04.2012. godine i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, u kom postupku će se otkloniti citirana povreda u žalbenom postupku iz člana 385. stav 3. ZKP, koja je uticala na zakonito i pravilno donošenje drugostepene presude u smislu člana 368. stav 2. ZKP.

 

                        Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 30. stav 1. i  člana 32. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08), a primenom člana 24. stav 7. ZKP i člana 425. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

 

Zapisničar-savetnik                                                                   Predsednik veća

 

Mila Ristić,s.r.                                                                                      sudija

                                                                                                       Janko Lazarević,s.r.