Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo iz razloga jer je na strani okrivljenog vezano za kritični događaj postojala neotklonjiva stvarna zabluda koja shodno odredbi člana 28. stav 1. KZ isključuje krivicu okrivljenog i postojanje krivičnog dela. Po stavu branioca, okrivljeni se nalazio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi u pogledu okolnosti da se kritičnom prilikom svojim vozilom kreće ulicom sa pravom prvenstva prolaza i da u bočnim ulicama pred ukrštanje sa ulicom kojom se on kreće postoji saobraćajni znak „STOP“, obzirom da je njemu poznato da je ulica ... kojom se kretao svojim vozilom ulica sa pravom prvenstva prolaza u odnosu na bočne ulice koje se u nju ulivaju, te da u svakoj od tih bočnih ulica postoje saobraćajni znakovi obaveznog zaustavljanja „STOP“ pred ukrštanje sa ulicom ..., a što proizilazi i iz izveštaja JKP „Gradac“ kao upravljača puta o stanju saobraćajne signalizacije na mestu nezgode, pri čemu okrivljeni nije znao i nikako nije mogao znati da kritičnom prilikom u bočnoj ulici ..., kojom se kretao oštećeni, nedostaje ranije postojeći saobraćajni znak „STOP“ koji je neko prethodno odsekao.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Žalbom branioca okrivljenog AA - advokata Tomislava Stankovića ukazivano je na ove navode, pa kada se ima u vidu da je Viši sud u Čačku kao drugostepeni o tome izneo razloge na strani 2 stavovi sedmi i osmi i strani 3 stav prvi drugostepene presude KžI 92/22 od 13.05.2022. godine kojom je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog izjavljenu protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Čačku K.br.170/21 od 25.11.2021. godine, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, to na njih u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Imajući u vidu da su nižestepeni sudovi pravilno našli da u konkretnom slučaju na strani okrivljenog vezano za kritični događaj nije postojala neotklonjiva stvarna zabluda koja shodno odredbi člana 28. stav 1. KZ isključuje postojanje krivičnog dela i okrivljeni je oglašen krivim za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ, to se stoga kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u kojima ističe da je sud ne primenjujući na konkretnu situaciju odredbu člana 28. stav 1. KZ i oglašavajući okrivljenog krivim za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 28. stav 1. KZ.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP vezano za primenu blažeg zakona po okrivljenog (član 5. stav 2. KZ), isticanjem da je sud nepravilno primenio materijalno pravo jer je u izreci pobijane presude naveo blanketne norme Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji je važio do 2018. godine, pri čemu je po stavu branioca sud u konkretnom slučaju bio dužan da primeni odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji je na snazi u vreme donošenja pobijane presude, obzirom da su te odredbe povoljnije po okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer je sud, vodeći računa o vremenskom važenju krivičnog zakonodavstva, pravilno shodno odredbi člana 5. stav 1. KZ primenio odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, broj 41/09 od 02.06.2009. godine, sa stupanjem na snagu dana 10.06.2009. godine) koji je važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela - dana 10.01.2018. godine, budući da izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koje su objavljene u „Službenom glasniku RS“, broj 24/18 od 26.03.2018. godine i stupile su na snagu dana 03.04.2018. godine, a koje su bile na snazi u vreme donošenja pobijanih pravnosnažnih presuda, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu povoljnije po okrivljenog.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje da je sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka time što je pobijanom pravnosnažnom presudom prekoračio optužbu. Ovu povredu branilac okrivljenog pogrešno označava u zahtevu kao bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, budući da svojim celokupnim navodima vezanim za obrazlaganje ove povrede, po nalaženju ovoga suda, branilac faktički ukazuje na postojanje po njemu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Naime, po stavu branioca okrivljenog sud je povredio identitet presude i optužnog akta, na taj način što je u izreci prvostepene presude, koja je potvrđena od strane drugostepenog suda, izmenio činjenični opis krivičnog dela iz optužnog akta javnog tužioca u delu blanketnih normi ZOBS-a jer je kao blanketne norme naveo članove 187. stav 2, 47. stav 1. i 20. stav 1. ZOBS-a koji je važio do 2018. godine, dok je u dispozitivu optužnog akta javnog tužioca navedeno da je okrivljeni svojim radnjama povredio odredbe članova 187. stav 2, 47. stav 3. i 20. stav 1. ZOBS-a, bez navođenja pri tome o kom ZOBS-u se radi i broja „Službenog glasnika“.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani, obzirom da iz spisa predmeta ne proizilazi da je sud u konkretnom slučaju povredio identitet presude i optužbe izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog akta javnog tužioca u delu blanketnih normi ZOBS, a kako to netačno navodi branilac okrivljenog. Naime, kako su i u optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Čačku KTO.br.355/19 od 09.12.2019. godine, koji je u pogledu činjeničnog opisa krivičnog dela izmenjen na glavnom pretresu održanom dana 21.10.2020. godine (između ostalog i u pogledu oznake blanketne norme i to stava člana 47. ZOBS - tzv. pravilo „desne strane“ u skladu sa zakonom koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela), i u izreci pobijane prvostepene presude navedene identične blanketne norme i to članovi 187. stav 2, 47. stav 1. i 20. stav 1. ZOBS-a, a koju izmenu optužnog akta javnog tužioca u završnoj reči na glavnom pretresu održanom dana 21.10.2020. godine branilac okrivljenog očigledno nije imao u vidu prilikom pisanja podnetog zahteva, to se u konkretnom slučaju ne može govoriti o prekoračenju optužbe i činjenju od strane suda bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, ukazujući da prvostepeni sud nije u obrazloženju svoje presude naveo razloge zbog čega je u izreci presude izmenio činjenični opis krivičnog dela iz optužnog akta javnog tužioca u delu blanketnih normi ZOBS-a, branilac okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, faktički ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP učinjenu od strane prvostepenog suda, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Tomislava Stankovića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić