Okrivljeni je obavezan da plati Višem sudu u Kraljevu paušal u iznosu od 10.000,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 Spk 4/20 od 09.06.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Zlatan Vulić zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i povrede člana 16. i 237. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan jer je povređen zakon na štetu okrivljenog AA i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe, jer delo za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim nije krivično delo ili da okrivljenog oslobodi od optužbe, u smislu člana 19. stav 3. Krivičnog zakonika ili da pobijane presude ukine i predmet vrati nižestepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe se povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok iz sadržine zahteva proizilazi da se istim ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, budući da iz suštinskih navoda zahteva proizilazi da je na štetu okrivljenog, pogrešno primenjen zakon, tj. odredba o postojanju krivičnog dela iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, obzirom da u konkretnom slučaju nema pre svega radnje koja predstavlja biće krivičnog dela iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, a zatim ni umišljaja okrivljenog, niti je nastupila posledica krivičnog dela, te samim tim ne postoji ni krivično delo, već bi se, prema navodima zahteva opisano postupanje okrivljenog eventualno moglo podvesti pod disciplinski prekršaj.

Odredbom člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, propisano je da će se službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u iskorišćavanju službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenju granica službenog ovlašćenja ili nevršenju službene dužnosti, a posledica može biti pribavljanje sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakve koristi, drugom naneti kakvu štetu ili teže povrediti prava drugog.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni oglašen krivim da je izvršio krivično delo iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, jer je u vreme i u mestu, bliže označenom u izreci presude.....sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan da svojom radnjom čini krivično delo i isto hteo, kao službeno lice - policajac I u policijskoj ispostavi ..., sa statusom ovlašćenog službenog lica, iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja i nevršenjem svoje službene dužnosti, pribavio drugom fizičkom licu korist, tako što je suprotno odredbama akata, bliže navedenih u izreci presude, BB.... kome je od strane nadležnog organa izrečena mera izolacija u kućnim uslovima, odeven u službenu uniformu otpratio od mesta njegovog prebivališta...., do filijale „AIK“ banke...., kako bi BB izvršio novčanu transakciju, pa nakon što je od strane bankarskog službenika upozoren da BB zbog svoje starosne dobi i određene mere samoizolacije u kućnim uslovima, ne bi smeo da bude u prostorijama banke, shodno važećim propisima donetim radi sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID-19, istog nije udaljio iz prostorija banke i podneo odgovarajuću krivičnu prijavu protiv njega...., iako je znao da je istom određena mera „samoizolacija u kućnim uslovima“ i da je licima sa navršenih 65 godina života zabranjeno kretanje na javnim mestima, čime je BB pribavio korist u vidu omogućavanja kretanja na javnim mestima za vreme trajanja mera donetih radi sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID-19 i nepodnošenja krivične prijave za krivično delo nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije iz člana 248. Krivičnog zakonika, pri čemu je bio svestan zabranjenosti dela.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnje okrivljenog – iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja (kao službeno lice, odeven u službenu uniformu otpratio BB, kome je izrečena mera izolacije u kućnim uslovima od mesta njegovog prebivališta do filijale „AIK“ banke, kako bi isti izvršio novčanu transakciju) i nevršenjem svoje službene dužnosti (istog nije udaljio iz prostorija banke i podneo odgovarajuću krivičnu prijavu protiv njega), pribavio drugom fizičkom licu korist, koja se ogleda u omogućavanju kretanja BB na javnim mestima za vreme trajanja mera donetih radi sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID-19 i nepodnošenja krivične prijave za krivično delo nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije iz člana 248. Krivičnog zakonika, tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljenog za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Samim tim, navodi branioca kojima se ističe da bi se opisano postupanje okrivljenog eventualno moglo podvesti pod disciplinski prekršaj, od strane Vrhovnog kasacionog suda, ocenjeni su neosnovanim, jer su radnje okrivljenog, pravilno pravno kvalifikovane kao krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Pored toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti se navodi i da je sud u konkretnom slučaju povredio odredbu člana 16. i 237. ZKP, dok se ostalim navodima podnetog zahteva, polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim presudama odnosno ukazuje na povredu člana 440. ZKP.

Kako povrede iz članova 16., 237. i 440. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje istih nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić