Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž 267/2015 od 02.07.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog V.N., advokata I.V. i presuda Osnovnog suda u Kraljevu K 702/2010 od 05.03.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog V.N., advokat I.V. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi člana 438. stav 2. tačka 1. i člana 96. stav 1. i člana 402. ZKP, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP i zbog povrede odredbi članova 15. stav 1, 69. stav 1. tačka 10, 71. stav 1. tačka 5, 406. i 404. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.N., advokata I.V. je neosnovan.

Branilac okrivljenog V.N., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je označenim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP navodima da se iste zasnivaju na iskazima svedoka R.R., M.L. i M.P., koji su pribavljeni pružanjem pravne pomoći u krivičnim stvarima od strane Crne Gore, a na molbu Republike Srbije, na kojim dokazima – zapisnicima o saslušanju ovih svedoka sačinjenih od strane nadležnih sudova zamoljene države se presude ne mogu zasnivati isticanjem da ovi svedoci pre davanja iskaza nisu položili zakletvu, a da je sud ove iskaze na glavnom pretresu pročitao bez saglasnosti stranaka na koji način je povredio načelo neposrednosti krivičnog postupka.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud je ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani dva, pasus šesti, sedmi i osmi i strani tri pasus prvi obrazloženja presude je dao jasne i dovoljne razloge o tome da su predmetni dokazi pribavljeni i na glavnom pretresu izvedeni u svemu u skladu sa odgovarajućim odredbama ZKP i da se na istima presuda može zasnivati, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 492. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Stim u vezi, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud našao da insistiranje branioca okrivljenog na neposrednom saslušanju ovih svedoka, kod činjenice da je isti na glavnom pretresu održanom dana 29.07.2009. godine predložio sudu da se navedeni svedoci saslušaju zamolnim putem, sa kojim predlogom se Javni tužilac saglasio, nakon čega je sud preduzeo zakonom propisane radnje kako bi se ovi svedoci zamolnim putem saslušali pred nadležnim sudom zamoljene države, prema mestu prebivališta, a čije prisustvo na glavnom pretresu sud i pored brojnih poziva nije mogao da obezbedi, predstavlja zloupotrebu procesnih ovlašćenja branioca okrivljenog usmerenih na odugovlačenje krivičnog postupka.

Pored toga, po nalaženju ovoga suda, a suprotno navodu branioca okrivljenog iz podnetog zahteva okolnost da ovi svedoci pre ispitivanja nisu položili zakletvu, kod činjenice da su isti opomenuti da su dužni da govore istinu i da ne smeju ništa prećutati, kao i da su upozoreni da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo je bez uticaja na zakonitost pribavljenih i izvedenih dokaza i to: zapisnika o saslušanju svedoka R.R., sačinjenog pred istražnim sudijom Višeg suda u Podgorici Kri 955/09 od 29.09.2009. godine, zapisnika o ispitivanju ovog svedoka sačinjenog pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Podgorici Kri 09/142 od 02.11.2009. godine, zapisnika o saslušanju svedoka M.P., sačinjenog pred istražnim sudijom Višeg suda u Podgorici Kri 955/09 od 30.09.2009. godine i zapisnika o saslušanju ovog svedoka sačinjenog od strane istražnog sudije Osnovnog suda u Kotoru Kri 438/09 od 12.11.2009. godine, kao i zapisnika o saslušanju svedoka M.L., sačinjenog pred istražnim sudijom Višeg suda u Podgorici Kri 955/09 od 29.12.2009. godine i zapisnika o saslušanju ovog svedoka sačinjenim pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Kotoru Kri 92/2010 dana 29.12.2010. godine, a po zamolnici Opštinskog suda u Kraljevu K 145/08 od 12.08.2009. godine.

Osim toga, pozivanje branioca okrivljenog da sud nije postupio u skladu sa primedbama iznetim u presudi Vrhovnog kasacionog suda Kzz 71/2011 u kojoj je navedeno da je vanraspravno veće donošenjem rešenja kojim se dozvoljava izvođenje dokaza čitanjem navedenih zapisnika povredilo odredbu člana 309. stav 5. ZKP na štetu okrivljenog, uz obrazloženje da svedoci M.L. i R.R. nisu ispitani na glavnom pretresu već zamolnim putem pred Osnovnim sudom u Podgorici, a da su okrivljeni i njegov branilac na glavnom pretresu od 08.02.2011. godine izjavili da nisu saglasni da se predmetni zapisnici pročitaju ukazivanjem da imaju pitanja za navedene svedoke, po oceni Vrhovnog kasacionog suda je bez osnova, s obzirom da je predmetna presuda Vrhovnog kasacionog suda doneta dana 02.11.2011. godine u vreme važenja ZKP („Službeni list SRJ'' 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'' 58/04...76/10) da je u međuvremenu donet ZKP („Službeni glasnik RS“ 72/11...55/14) koji ovlašćuje sud i to u konkretnom slučaju sudiju pojedinca da pod zakonom propisanim uslovima na glavnom pretresu pročita zapisnike o saslušanju svedoka koji nisu prethodno ispitani na glavnom pretresu, a da se procesni zakon ne može primenjivati retroaktivno, već se na procesne radnje u krivičnom postupku primenjuje onaj procesni zakon koji važi u vreme preduzimanja istih.

Pored toga, navodima iz zahteva branioca okrivljenog da isti nije bio svestan da su predmetne isprave lažne, te da sledstveno tome nije ni hteo da iste nabavi radi upotrebe i upotrebi kao takve, isticanjem da je prilikom kupovine i registracije vozila bio prevaren od strane svedoka R.R. i M.L., po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, kao ni povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3. ZKP, člana 15. stav 1, 69. stav 1. tačka 10, 71. stav 1. tačka 5, 96. stav 1, 402, 404. i 406. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.N. nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                   Predsednik veća, sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                          Dragiša Đorđević,s.r.