Apelacioni sud u Beogradu, presudom Kž1 248/18 od 17.04.2018. godine, odbio je kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog Vladana Pavlovića, advokata Vanje Gajića i presudu Višeg suda u Beogradu K.br.335/17 od 28.12.2017. godine, potvrdio.

Branilac okrivljenog Vladana Pavlovića, advokat Vanja Gajić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. u vezi sa odredbama člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) i člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine u celosti prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da preinači prvostepenu i drugostepenu presudu i okrivljenog Vladana Pavlovića eventualno oglasi krivim zbog izvršenja krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, te da okrivljenom izrekne blažu kaznu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladana Pavlovića je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i s tim u vezi navodi da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu na kome se presuda ne može zasnivati, i to na iskazu svedoka policajca AA u pogledu sredstva navodnog nanošenja teške telesne povrede oštećenoj, o kojem se svedok izjašnjavao na osnovu onog što je okrivljeni u neformalnom razgovoru rekao policijskim službenicima.

Izložene navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz obrazloženja pobijane prvostepene presude proizilazi da je prvostepeni sud presudu zasnovao samo na delu iskaza svedoka AA u kojem se on izjašnjavao o onome što je lično opažao, odnosno da je kao policajac bio na licu mesta i daje okrivljeni ukazao na predmete na traktoru (dva zvona za šurenje svinja) koje je svedok oduzeo. Kako iskaz pomenutog svedoka po svojoj sadržini ne predstavlja saopštavanje izjava okrivljenog o predmetnom događaju, datih u neformalnom razgovoru sa policijskim službenikom, to se, nasuprot navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ne radi o nezakonitom dokazu i zasnivanjem pobijane pravnosnažne presude na ovom dokazu nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ista povreda zakona, sa istim obrazloženjem, isticana je u žalbi branioca okrivljenog protiv prvostepene presude, a za ocenu tih žalbenih navoda, kao neosnovanih, drugostepeni sud je, prihvatajući razloge prvostepenog suda, na strani 4 pasus drugi drugostepene presude, dao pravilne razloge koje prihvata i ovaj sud i na iste upućuje (član 491. stav 2. ZKP).

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena je povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, pogrešnom pravnom kvalifikacijom radnji okrivljenog istovremeno kao krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ i kao krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ. S tim u vezi, branilac okrivljenog ističe da je silovanje na naročito ponižavajući način kvalifikovano načinom izvršenja, a da svojstvo oštećene tj. odnos tazbinskog srodstva oštećene i okrivljenog nije okolnost koja predstavlja način izvršenja dela, kako pogrešno smatraju prvostepeni i drugostepeni sud, dok jedna ista posledica (teška telesna povreda) ne može istovremeno biti kvalifikovana kao teža posledica i kao posebno krivično delo i ne može istovremeno biti izvršena iz nehata da bi se smatrala težom posledicom i sa umišljajem da bi se smatrala posebnim krivičnim delom.

Međutim, izloženi navodi zahteva, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Nasuprot iznetim navodima zahteva, pravilno je pravno stanovište prvostepenog suda, prihvaćeno od strane drugostepenog suda, da u inkriminisanim radnjama okrivljenog, koji je, prema opisu u izreci pobijane pravnosnažne presude i utvrđenom činjeničnom stanju, u označeno vreme i na označenom mestu, primenom sile, prinudio na obljubu svoju taštu, oštećenu BB, stoje zakonska obeležja krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, izvršenog na naročito ponižavajući način.

Naime, naročito ponižavajući način izvršenja krivičnog dela silovanja, kao kvalifikatorna okolnost u smislu člana 178. stav 3. KZ, podrazumeva i obuhvata sve okolnosti izvršenja dela usled kojih osećanje poniženja dostojanstva ličnosti znatno prevazilazi meru i granicu uobičajenog.

U tom smislu, pravilna je, i po nalaženju ovog suda, ocena prvostepenog suda (strana 64 pasus prvi prvostepene presude), koju prihvata i drugostepeni sud (strana 6 pasus prvi drugostepene presude), da je izvršeno krivično delo silovanje, u konkretnom slučaju, prema oštećenoj BB objektivno naročito ponižavajuće s obzirom na blisko tazbinsko srodstvo okrivljenog i oštećene koja je tašta okrivljenog i da konkretne okolnosti i ponašanje oštećene (izbegavanje sećanja na predmetni događaj i nemogućnost izjašnjavanja o istom kao posledice stanja šoka, stida i srama, odnosno potiskivanja traumatskog događaja u podsvest), ukazuju da je to za oštećenu posebno ponižavajući događaj.

Prema činjeničnom opisu u izreci i činjeničnom utvrđenju u obrazloženju pobijane prvostepene presude, okrivljeni je nakon što je oštećenu silom prinudio na obljubu i nakon izvršene obljube, kojom prilikom je ejakulirao, oštećenoj naneo tešku telesku povredu u vidu razderine kože i potkožnog mekog tkiva celom dužinom međičnog predela od ulaza u vaginu do čmara, sredstvom (tzv.zvono za šurenje svinja) i na način bliže opisan u pobijanoj pravnosnažnoj presudi. Iz navedenog proizilazi da nanošenje predmetne povrede oštećenoj nije u vezi sa prinudom na obljubu, odnosno nije u funkciji slamanja otpora oštećene polnom odnosu sa okrivljenim već poseban i naknadan čin i događaj, pa je pravilna pravna ocena prvostepenog suda, prihvaćena i od drugostepenog suda, da je inkriminisanim radnjama okrivljenog ostvareno obeležje posebnog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ. Stoga se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da se ne radi o posebnom krivičnom delu, već da je navedena teška telesna povreda oštećene teža posledica krivičnog dela silovanja, s tim da bi za postojanje navedene kvalifikatorne posledice iz člana 178. stav 3. KZ, u odnosu na tešku telesnu povredu morao da postoji nehat, pa da je okrivljeni mogao biti oglašen krivim samo za krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. KZ, u odnosu na koje je sud morao primeniti zakon važeći u vreme izvršenja dela kao blaži zakon u pogledu krivične sankcije.

Kako su radnje okrivljenog prinudne obljube oštećene kvalifikovane kao teži oblik krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, s obzirom na naročito ponižavajući način izvršenja dela, a ne prema težini telesne povrede oštećene kao posledice primene sile u cilju obljube, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, da je, protivno zakonu, ista posledica dela –teška telesna povreda oštećene, uzeta i kao teža posledica u smislu člana 178. stav 3. KZ i kao posebno krivično delo iz člana 121. stav 1. KZ.

Sledstveno svemu rečenom, pobijanom pravnosnažnom presudom nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, po pitanju da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, a na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, zbog nejasnosti i nerazumljivosti pobijanih pravnosnažnih presuda, odsustva razloga u pobijanim presudama o činjenicama koje su predmet dokazivanja i znatne protivrečnosti datih razloga međusobno, kao i sa stvarnom sadržinom izvedenih dokaza.

S prednjim u vezi, ukazujući na odsustvo razloga u pobijanim presudama za utvrđenje činjenica koje se tiču načina izvršenja krivičnog dela iz člana 121. stav 1. KZ, branilac okrivljenog ističe da su utvrđenja i zaključci suda suprotni odbrani okrivljenog koji, i pored početnog priznanja, konačno nije priznao izvršenje tog dela na način utvrđen pobijanom pravnosnažnom presudom, kao i da su suprotni nalazima i mišljenjima veštaka dr Dušana Keckarevića i dr Branimira Aleksandrića koji isključuju korišćenje tzv. zvona za šurenje svinja za izvršenje navedenog krivičnog dela, s obzirom na odsustvo tragova dela, te da zaključci suda u tom delu predstavljaju obično nagađanje, čime branilac u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno u pobijanoj pravnosnažnoj presudi, u navedenom delu.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladana Pavlovića u delu u kojem je podnet iz navedenih razloga, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odbijajućem delu, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozovljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić