Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog I.T., adv. I.N., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od krivične odgovornosti ili pak iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao: Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Branilac okrivljenog I.T., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pobijane prevnosnažne presude zasnovane na dokazu na kome se ne može zasnivati sudska odluka i to na iskazima svedoka – službenih lica organa unutrašnjih poslova N.T. i G.D., pa su iste donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a koju povredu drugostepeni sud nije otklonio, već je žalbu branioca okrivljenog odbio kao neosnovanu.

Izneti navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovani.

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP, propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja, u suprotnosti sa ustavom, ZKP, drugim zakonom ili opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

Odredbom člana 288. stav 2. ZKP predviđeno je da prilikom postupanja, policija ne može građane saslušavati u svojstvu okrivljenog, odnosno ispitati u svojstvu svedoka ili veštaka, osim u slučaju iz člana 289. ovog zakonika.

Iz spisa predmeta proizilazi da se pobijane presude, pored ostalih dokaza zasnivaju i na iskazima svedoka N.T. i G.D., policijskih službenika, koji nisu imali neposredna saznanja o događaju, već su svedočili o onome što im je oštećena D.T. i svedok R.T. ispričali, a što i prvostepeni sud navodi u obrazloženju prvostepene presude, strana 4 treći i četvrti pasus kao i drugostepeni sud na strani 3 drugi pasus.

Iz navedenog proizilazi da se pravnosnažne presude u konkretnoj krivičnoj stvari zasnivaju na iskazima svedoka N.T. i G.D. kao službenih lica organa unutrašnjih poslova o onome što su im neki od građana, kasnije svedoci ispričali. Radi se o svedocima D.T. i R.T., a koji su na glavnom pretresu koristili svoje zakonsko pravo da uskrate svedočenje, u smislu člana 94. ZKP pa se zapisnici o njihovom ranijem ispitivanju moraju izdvojiti shodno odredbi člana 407. stav 1. tačka 1) u vezi čl. 94. stav 1. ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iskazi svedoka – policijskih službenika su posredno nezkoniti dokazi jer sadrže podatke dobijene od građana u odnosu na činjenice o kojima su ti isti građani odlučili da uskrate svedočenje, koristeći se svojim zakonskim pravom a sama obaveštenja dobijena od građana u smislu člana 288. stav 2. ZKP ne mogu biti dokaz u krivičnom postupku, shodno odredbi člana 237. stav 1. i 3. ZKP niti se na takvim iskazima može zasnivati sudska odluka, u smislu člana 16. stav 1. ZKP.

Kako je osuđujuća presuda uglavnom i zasnovana na tim dokazima – iskazima policijskih službenika, to su osnovani navodi zahteva da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti u skladu sa odredbama ZKP u pogledu navedenih dokaza i nakon ponovne ocene izvedenih dokaza doneti zakonitu presudu.

Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                             Nevenka Važić,s.r.