Istom presudom obavezani su okrivljeni da na ime troškova krivičnog postupka VJT u Beogradu solidarno plate iznos od 115.312,50 dinara na ime troškova veštačenja od strane veštaka za informacione tehnologije, iznos od 59.840,00 dinara na ime izvršenih psihijatrijskih veštačenja, a Višem sudu u Beogradu na ime pristupa veštaka psihijatra na glavni pretres iznos od 16.345,27 dinara, te na ime sudskog paušala iznose od po 10.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1110/23 od 07.12.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Beogradu, branioca okrivljenog Vladana Stamenkovića i branioca okrivljene Aleksandre Jelovac i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljene Aleksandre Jelovac, advokat Srđan Vujinović, zbog povrede zakona iz člana „438. stav 1. tačka 12) ZKP“, dok u obrazloženju zahteva ističe povrede članova 15., 16., 451. stav 2. i 3., 460. stav 1., 18. stav 2. Ustava RS i članova 6. i 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te navodima zahteva nadalje ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 1) i 2) ZKP i povredu odredbe člana 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje sa predlogom za otklanjanje ukazanih nepravilnosti.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Aleksandre Jelovac, je neosnovan.

Branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva navodi povredu odredbe člana „438. stav 1. tačka 12) ZKP“, koja odredba nije predviđena navedenim zakonom, međutim iz navoda zahteva proizilazi da branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. U vezi sa tim, branilac navodi da je potvrda o oduzetim predmetima PS Sopot od 13.09.2022. godine nezakonit dokaz, jer je okrivljena istu potpisala, bez prisustva branioca, te imajući u vidu da prilikom potpisivanja potvrde okrivljena nije bila poučena svojim pravima iz člana 68. i 69. ZKP, a kako je potvrdu potpisala u svojstvu građanina, branilac smatra da se, osuđujuća presuda ne može zasnivati na tako pribavljenom dokazu, kao i da se potpisivanje potvrde u ovakvoj situaciji ne može tretirati kao priznanje.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Naime, da bi se dokaz smatrao ''nezakonitim'', nepohodno je utvrditi da je on posredno ili neposredno, sam po sebi ili prema načinu pribavljanja, u suprotnosti sa Ustavom, ZKP, drugim zakonom ili opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Odredbom člana 147. stav 1. ZKP propisano je da će predmete koji se po Krivičnom zakoniku moraju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, organ postupka privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje.

Odredbom člana 150. stav 1. ZKP propisano je da se licu od koga su predmeti oduzeti izdaje potvrda u kojoj će se oni opisati, navesti gde su pronađeni, podaci o licu od koga se predmeti oduzimaju, kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi.

Iz predmetne potvrde o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, PU za grad Beograd, PS Sopot broj 46675/2022 od 13.09.2022. godine, proizilazi da je ista sačinjena na osnovu člana 147. stav 1. ZKP, prilikom preduzimanja potrebnih mera iz člana 286. stav 1. i 2. ZKP, od strane ovlašćenih službenih lica, povodom pronalaska predmeta koji se po Krivičnom zakoniku moraju oduzeti odnosno predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, te da je u skladu sa članom 150. stav 1. ZKP, okrivljenoj Aleksandri Jelovac izdat primerak ove potvrde, koju je bez primedbi i osporavanja sadržine potpisala kao građanin.

Kako iz potvrde o privremeno oduzetim predmetima proizlazi da je okrivljena istu bez primedbi potpisala kao građanin, a ne kao osumnjičeni i povodom pronalaženja predmeta nije davala bilo kakvu izjavu, to po oceni ovoga suda, a nasuprot navodima zahteva, okrivljena prilikom oduzimanja predmeta nije morala biti poučena od strane ovlašćenih službenih lica policije o pravima u smislu člana 68. i 69. ZKP. Pri tome odredbom člana 150. ZKP je propisano da potvrdu o privremeno oduzetim predmetima potpisuje lice koje radnju sprovodi, pa samim tim potpis okrivljene na potvrdi nije neophodan, tim pre, što lice koje je navedeno u potvrdi kao lice od koga se oduzimaju stvari istu može i da odbije da potpiše, pri čemu sam potpis na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima, ne predstavlja izjavu okrivljene o predaji stvari - predmeta koje ima u pritežanju, niti priznanje o izvršenom krivičnom delu, već dokaz - potvrdu, o tome koji predmeti, kada, od koga i po kom zakonskom osnovu su oduzeti.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da su ovlašćena službena lica MUP RS, saglasno odredbama članova 147. i 286. stav 1. i 2. ZKP, imala ovlašćenje da oduzmu predmet od okrivljene Aleksandre Jelovac, pa kako potvrda o oduzetim predmetima koja je tom prilikom sačinjena sadrži sve zakonom propisane podatke, jer su u istoj navedeni podaci lica od koga su oduzeti predmeti, vreme oduzimanja, a potvrda sadrži i potpis i svojstvo lica koje je predmete oduzelo, te kako nijednom odredbom ZKP nije propisano da potvrda o privremeno oduzetim predmetima mora biti potpisana u prisustvu branioca, to je predmetna potvrda o oduzetim predmetima od okrivljene Aleksandre Jelovac u konkretnom slučaju pravilno cenjena kao dokaz prilikom donošenja prvostepene presude i suprotno navodima iznetim u zahtevu branioca okrivljene, ne predstavlja nezakonit dokaz.

Prema tome, predmetna potvrda o privremeno oduzetim predmetima, sačinjena je u svemu u skladu sa odredbama člana 147., 150. i 286. ZKP, te ista ne predstavlja nezakonit dokaz u smislu navoda zahteva, kako po svojoj sadržini, tako ni po načinu pribavljanja, zbog čega su kao neosnovani ocenjeni navodi branioca okrivljene kojima se bez numeričkog označavanja ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored ovoga, navodima zahteva branilac okrivljene nadalje u obrazloženju podnetog zahteva, suprotno utvrđenjima u pobijanim presudama, osporava i polemiše sa utvrđenim činjeničnim stanjem u pravnosnažnim presudama (član 440. ZKP), osporavajući postojanje saizvršilaštva u konkretnom slučaju, uz isticanje da tokom postupka nije dokazano kojim radnjama je okrivljena izvršila krivično delo i u čemu se sastoji posledica krivičnog dela, te navođenje da je izreka presude nerazumljiva, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, osporavajući pri tome i razloge presude, navodeći da su protivrečni i nejasni i ukazujući na taj način na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

U vezi sa tim, isticanjem u obrazloženju zahteva povredu članova 15. i 16. ZKP, branilac suštinski ukazuje da je sud u pogledu činjenica koje se odnose na postojanje dokaza o povezanosti okrivljene sa krivičnim delom, zaključivao na štetu okrivljene i u tom smislu propustio da nepristrasno izvede dokaze i presudu zasnuje samo na dokazima u čiju izvesnost je uveren.

Pored ovoga branilac u zahtevu kao razlog podnošenja ističe i povrede članova 451. stav 2. i 3. i 460. stav 1. ZKP, učinjene u drugostepenom postupku.

Međutim, kako prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, činjenično stanje (član 440. ZKP), bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, kao i povrede članova 15., 16., 451. stav 2. i 3. i 460. stav 1. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud, u razmatranje i ocenu ovih navoda branioca, nije upuštao.

S obzirom na to, da uz zahtev za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene Aleksandre Jelovac nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na okrivljenu ili drugog učesnika u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni sud nije upuštao ni u ocenu navoda branioca da je prilikom donošenja pobijanih presuda došlo do povrede Ustavom zagarantovanih prava iz člana 18. stav 2. Ustava RS i povreda odredbi članova 6. i 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                     Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković