Navedenom presudom, na osnovu člana 236. stav 3. u vezi člana 87. KZ, prema okrivljenom AA izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta bliže navedenih u izreci te presude.

Istom presudom obavezan je okrivljeni AA, na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, da snosi troškove krivičnog postupka i da Višem sudu Nišu, na ime sudskog paušala, plati iznos od 7.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 303/21 od 23.04.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i branioca okrivljenog AA, pa je presuda Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 br 115/20 od 19.01.2021. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Ristić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog, na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, osloboditi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu ponovo u rad.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi, da prvostepeni i drugostepeni sud u svojim zaključcima navode podatke u odnosu na prekršajnu odgovornost okrivljenog, pozivajući se na presude Prekršajnog suda u Pirotu Pr. br. 2213/16 i Pr. br. 2211/16, kao i na određeni prekršajni postupak koji je vođen protiv okrivljenog u toku 2015. godine, a da nije naveden datum pravnosnažnosti tih presuda, jer u smislu člana 329. stav 1. Zakona o prekšajima, u roku od 4 godine od dana pravnosnažnosti odluke kojim je izrečena sankcija ukoliko okrivljeni ne učini novi prekršaj, nastupa zakonska rehabilitacija, pa se navedeni dokazi ne mogu koristiti u ovom krivičnom postupku.

Odredbom člana 329. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da se izrečena sankcija pravnom, fizičkom ili odgovornom licu kao i preduzetniku briše se iz evidencije po službenoj dužnosti ako kažnjeno lice u roku od četiri godine od dana pravosnažnosti odluke kojom je izrečena sankcija ne učini novi prekršaj.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je presuda Prekršajnog suda u Pirotu Pr. br. 2211/16 doneta dana 29.08.2017. godine, a presuda istog suda Pr. br. 2213/16 dana 18.01.2017. godine, kao i da se u obe presude stranke nisu odrekle prava na žalbu, jasno je da u smislu člana 329. stav 1. Zakona o prekršajima, nije moglo doći do zakonske rehabilitacije, jer do dana donošenja prvostepene presude nije prošao rok od 4 godine od dana pravnosnažnosti odluka kojima je izrečena sankcija pa se u navedene presude može izvršiti uvid u krivičnom postupku, zbog čega su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se na navedeni način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da u radnjama okrivljenog za koje je oglašen krivim nema zakonskog obeležja krivičnog dela iz člana 236. stav 1. KZ, jer se okrivljeni nije bavio prenošenjem robe preko carinskog nadzora, a kritičnom prilikom predmetnu robu nije preneo preko carinske linije, a što bi, i da ima zakonskog obležja krivičnog dela iz člana 236. KZ, moralo biti kvalifikovano kao delo koje je izvršeno u pokušaju.

Odredbom člana 236. stav 1. KZ, propisano je da ko se bavi prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora ili ko izbegavajući mere carinskog nadzora prenese robu preko carinske linije naoružan, u grupi ili uz upotrebu sile ili pretnje kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina i novčanom kaznom.

Iz izreke prvostepene presude, u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, između ostalog, proizilazi da se okrivljeni AA bavio prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora na način kako je to opisano u izreci, da na pitanje carinske kontrole carinskih službenika šta ima da prijavi, isti nije prijavio navedenu robu, što je bio dužan da učini, pa je od strane carinskih službenika u fabričkoj šupljini, sa leve strane ležaja za spavanje vozača, u prtljažnom prostoru autobusa pronađeno 53 parfema koje je okrivljeni hteo da prenese preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz radnji izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, koje su opisane u izreci prvostepene presude, jasno proizilazi da se okrivljeni bavio prenošenjem robe preko carinske linije izbegavajući mere carinskog nadzora, da nije prijavio navedenu robu, pri čemu je bio sposoban da shvati značaj svoga dela, upravlja svojim postupcima, da je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenja i svestan da je njegovo delo zabranjeno, pa se u radnjama okrivljenog stiču svi subjetkivni i objektivni elementi krivičnog dela krijumčarenje iz člana 236. stav 1. KZ, a navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se na navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u pobijanim presudama, od strane ovoga suda ocenjeni su kao neosnovani.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić