Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 635/23 od 15.06.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca VJT u Beogradu i žalba branioca okrivljenog Vukašina Živkovića, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Vukašina Živkovića, advokat Vesna Broćeta, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te preinači pobijane presude na taj način što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Vukašina Živkovića u podnetom zahtevu ističe da iz činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci pravnosnažne presude ne proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, kao ni zakonska obeležja saizvršilaštva iz člana 33. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje, nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Odredbom člana 33. KZ propisano je da ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u saizvršilaštvu u vezi člana 33. KZ, po nalaženju ovog suda, iz izreke pravnosnažne presude i to navoda da je okrivljeni Vukašin Živković, „u uračunljivom stanju i sa umišljajem, pri čemu je bio svestan protivpravnosti i zabranjenosti dela i hteo njegovo izvršenje, zajedno sa AA, prema kome je postupak pravnosnažno okončan, neovlašćeno proizvodio opojnu drogu marihuanu, na taj način što je posekao jedan deo zrelih stabljika od prethodno zasađenih 340 stabljika, obrao i stavio u PVC džakove....ukupne neto mase 1.950 grama...za koju opojnu drogu je veštačenjem utvrđeno da sadrži psihoaktivnu komponentu THC u koncentraciji većoj od 0,3%, a kanabis i THC se nalaze na spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju Spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci...“, a u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizlazi da se u opisanim radnjama okrivljenog Vukašina Živkovića stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u saizvršilaštvu u vezi člana 33. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

U opisanim radnjama označen je saizvršilac krivičnog dela okr.AA, čije su radnje opisane u izreci presude kojom je on oglašen krivim K 692/15 od 19.07.2016.godine. Oba okrivljena i njihovo postupanje u saizvršilaštvu navedeni su u izreci pobijane prvostepene presude, pa kod činjenice da je krivični postupak prema okrivljenom AA razdvojen i posebno dovršen, izostanak ponovnog opisivanja njegovih radnji kao saizvršioca ne predstavlja nedostatak u smislu nepostojanja elemenata krivičnog dela okr.Vukašina Živkovića, kako se u zahtevu navodi, zbog čega su navodi njegovog branioca kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu osporava činjenična utvrđenja suda u pogledu postojanja direktnog umišljaja, te daje opširnu analizu činjeničnih utvrđenja vezanih za preduzimanje aktivnosti od strane okrivljenog, DNK tragova, kao i činjenica da je pronađen auto, vlasništvo okrivljenog, u blizini lica mesta, ali koji se ne može dovesti u vezu sa proizvodnjom opojne droge, te iz svega navedenog, branilac izvodi zaključke suprotne zaključcima prvostepenog suda u pogledu činjenica koje je sud utvrdio. Na ovaj način branilac pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, pa se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iste nije upuštao.

Navodi branioca okrivljenog u pogledu pogrešne primene Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Sl.glasnik RS“ br.38/2019 – označenog u izreci presude, iako je na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela bio Pravilnik objavljen u „Sl.glasnik RS“ br.27/2015), nema značaja jer je sadržina oba Pravilnika u pogledu kanabisa – ista. Osim toga, branilac u ovom delu zahteva za zaštitu zakonitosti ne ukazuje o kojoj povredi zakona bi se radilo, pa Vrhovni sud nalazi da u tom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti formalno opredeljuje i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, međutim, ne obrazlaže u čemu se konkretna povreda sastoji, iz kog razloga zahtev za zaštitu zakonitosti, ni u tom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vukašina Živkovića, advokata Vesne Broćeta, Vrhovni sud je na, osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić