Istom presudom, okrivljena je obavezana da sudu na ima paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, a da Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 11.662,00 dinara, kao i da oštećenoj Elektrodistribuciji Čačak na ime imovinskopravnog zahteva plati iznos od 9.310,04 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Radi ostvarivanja viška imovinskopravnog zahteva, oštećena Elektrodistribucija Čačak upućena je na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 br.84/21 od 20.05.2021. godine, odbijena je kao neosnovana zajednička žalba branilaca okrivljene AA – advokata Miloša Mihailovića i advokata Lazara Savkovića, a presuda Osnovnog suda u Čačku K br.83/20 od 14.01.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljene AA - advokati Miloš Mihailović i Lazar Savković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pred potpuno izmenjenim većem, ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe da je izvršila krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ, uz istovremeni zahtev da branioci budu obavešteni o sednici veća u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljene, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljene AA ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, i s tim u vezi ističu da u konkretnom slučaju okrivljena nije mogla biti oglašena krivom zbog krivičnog dela krađe iz člana 203. KZ, jer radnje okrivljene opisane u optužnom aktu i izreci pobijane presude ne sadrže bitna obeležja ovog krivičnog dela, već eventualno zakonska obeležja krivičnog dela skidanje i povreda službenog pečata i znaka iz člana 327. KZ.

Po oceni ovoga suda, izloženi navodi zahteva, kojima se u suštini ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, su osnovani.

Krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ čini onaj ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom, u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Dakle, radnja izvršenja krivičnog dela krađe sastoji se u oduzimanju drugome tuđe pokretne stvari.

Izrekom pravnosnažne presude, okrivljena AA oglašena je krivom što je u periodu od 12.10.2018. do 12.04.2019. godine u Čačku, u uračunljivom stanju, sa direktni umišljajem, svesna zabranjenosti svoje radnje, u porodičnom domaćinstvu koje je registrovano u Elektrodistribuciji Čačak za korišćenje električne energije, preko broja broj ..., sa evidencionim brojem potrošača ..., dana 15.12.2017. godine oštetila distributivnu plombu i izvršila priključenje navedenog brojila na niskonaponsku mrežu, uz razmicanje mernih mostova, na koji način je u označenom periodu koristila električnu energiju u navedenom objektu, sve do 12.04.2019. godine kada je izvršena kontrola od strane službenika ED Čačak, čime je sebi pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 9.310,04 dinara na štetu Elektrodistribucije Srbije u Čačku.

Kako, dakle, u izreci pravnosnažne presude nije navedeno da je okrivljena oduzela pokretnu stvar drugome, u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, već je navedeno da je oštetila distributivnu plombu i izvršila priključenje svog brojila na niskonaponsku mrežu, to po oceni ovoga suda u radnjama okrivljene nema bitnih obeležja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, zbog kog je oglašena krivom pravnosnažnom presudom, već se stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela skidanje i povreda službenog pečata i znaka iz člana 327. stav 1. KZ, a koje delo čini onaj ko skine ili povredi službeni pečat ili znak koje je ovlašćeno službeno lice stavilo radi osiguranja predmeta ili prostora, što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio podneti zahtev kao osnovan i preinačio pravnosnžane presude u pogledu pravne ocene dela, tako što je radnje okrivljene AA opisane u izreci pravnosnažne presude, zbog kojih je oglašena krivom, pravno kvalifikovao kao krivično delo skidanje i povreda službenog pečata i znaka iz člana 327. stav 1. KZ, za koje delo je okrivljenoj izrekao uslovnu osudu, tako što joj je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca, sa rokom provere od jedne godine.

Prilikom odmeravanja kazne, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu težinu izvršenog krivičnog dela, kao i sve okolnosti propisane odredbom člana 54. KZ, koje su od značaja za odmeravanje kazne, i koje su pravilno utvrđene u redovnom postupku, pa je imajući u vidu kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljene, njene godine života, korektno ponašanje pred sudom, činjenicu da do sada nije osuđivana i da nije sklona inkriminisanom ponašanju, u odsustvu otežavajućih okolnosti, ocenio da će se uslovnom osudom, uz utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od tri meseca i rokom provere od jedne godine, postići opšta svrha kažnjavanja propisana odredbom člana 42. KZ, te svrha izricanja uslovna osude propisana odredbom člana 64. KZ.

Istim zahtevom ukazuje se i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Međutim, u vezi sa ovom povredom, branioci u suštini ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da su kontrolori ED Čačak kontrolu mernog mesta izvršili na osnovu prijave i fotografije pomoćnika javnog izvršitelja, koji nema ovlašćenje da fotografiše merno mesto i uređaj korisnika, a na osnovu koje fotografije je i veštak zasnovao svoj nalaz. Kako branioci izloženim navodima zahteva osporavaju ocenu dokaza nižestepenih sudova i daju sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, što ne predstavlja zakonski razlog zbog kog je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje ovih navoda nije ni upuštao.

Sa izloženih razloga, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                     Predsednika veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić