Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Katarina Jovanović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 3) ZKP, kao i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koju navodi u obrazloženju zahteva, sa predlogom da Vrhovni sud utvrdi da je podneti zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan, da isti usvoji i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati.

Kao nezakonite dokaze, branilac okrivljenog označava zapisnik o ispitivanju svedoka oštećenog BB i svedoka VV, iz istrage, jer njihovum ispitivanjima u istrazi nije prisustvovao okrivljeni (koji u ovoj fazi postupka nije imao branioca) i koji u smislu člana 300. stav 1. ZKP, nije pozvan ni obavešten o preduzimanju dokaznih radnji ispitivanja navedenih svedoka, pri čemu javni tužilac shodno odredbi člana 300. stav 6. ZKP, nije imao prethodno odobrenje sudije za prethodni postupak da ispita navedene svedoke bez obaveštenja okrivljenog.

Suprotno izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno ocenili da su ovako izvedeni dokazi zakoniti, te su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je javni tužilac na zapisniku o saslušanju osumnjičenog AA Kt 47/20 od 10.08.2020. godine obavestio okrivljenog da će se dana 31.08.2020. godine počev od 10,00 časova sprovesti dokazna radnja ispitivanja oštećenog BB, svedoka VV i drugih svedoka.

Shodno tome, suprotno navodima u podnetom zahtevu branioca okrivljenog, postupajući u skladu sa odredbom člana 300. stav 1. ZKP, javni tužilac je o vremenu i mestu ispitivanja svedoka oštećenog BB i svedoka VV, obavestio okrivljenog.

Imajući navedeno u vidu, u konkretnom slučaju obaveštenje okrivljenom, da će javni tužilac preduzeti navedene radnje, o čemu postoje dokazi u spisima predmeta, predstavlja zakonito postupanje javnog tužioca kao organa postupka i ispunjenje obaveze propisane odredbom člana 300. stav 1. ZKP, zbog čega iskazi oštećenog i svedoka ispitanih u odsustvu okrivljenog koji je uredno obavešten, nisu nezakoniti dokazi.

Istovetni navodi bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu, koji je u ovom krivičnom postupku postupao kao drugostepeni i koji je izložene navode žalbe branioca okrivljenog ocenio kao neosnovane i za svoj stav – da su oba iskaza data na zakonom propisan način, dok je svaki eventualni propust otklonjen omogućavanjem postavljanja pitanja tokom glavnog pretresa, dao pravilne, argumentovane i jasne razloge (na strani 4. stav dva obrazloženja presude Kž1 378/23 od 21.06.2023. godine), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i na njih upućuje u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP. Ovo posebno imajući u vidu da svedok VV ispitivanju zakazanom 31.08.2020. godine nije pristupio, jer je slomio nogu, o čemu je obavestio javnog tužioca, pa je ispitan pred javnim tužiocem 30.11.2020. godine, a zatim i na glavnom pretresu pred Osnovnim sudom u Šidu dana 22.12.2021. godine, kom su prisustvovali okrivljeni i njegov branilac, čime je obezbeđena kontradiktornost postupka, odnosno data mogućnost okrivljenom i braniocu da postavljaju pitanja svedoku pa poštovanje prava na odbranu, suprotno navodima zahteva, u konkretnom slučaju nije narušeno.

Sledstveno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaze na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Branilac okrivljenog navodi da zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, te nadalje navodima zahteva osporava ocenu izvedenih dokaza i pravnosnažnim presudama utvrđeno činjenično stanje, uz isticanje da iste nisu zasnovane na savesnoj oceni svakog dokaza pojedinačno i u međusobnoj vezi, čime ukazuje na povrede odredaba članova 419. i 440. ZKP. Pored ovoga, navodeći da prvostepeni sud nije postupio po nalozima Apelacionog suda u Novom Sadu, po oceni ovog suda, branilac ukazuje i na povredu odredbe člana 462. stav 3. ZKP.

Navodi branioca, kojima ističe da je odluka o troškovima krivičnog postupka i sudskog paušala pogrešna, po oceni Vrhovnog suda predstavljaju povredu člana 441. stav 4. ZKP.

Kako su ovim navodima istaknuti nedozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP (bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i povrede odredaba članova 419., 440. i 462. stav 3. ZKP), dok u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, koja predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, nema konkretnih razloga u čemu je branilac vidi, a Vrhovni sud u smislu člana 489. stav 1. ZKP nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koje se zahtevom samo ukazuje, to se Vrhovni sud nije upuštao u razmatranje i ocenu istaknutih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                    Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić