Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 961/2024
11.09.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slavke Babić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Senti K 453/20 od 29.09.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 40/24 od 09.05.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 11.09.2024. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slavke Babić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Senti K 453/20 od 29.09.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 40/24 od 09.05.2024. godine u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok se u ostalom delu isti zahtev odbacuje kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Senti K 453/20 od 29.09.2023. godine, pod tačkom 1. izreke, okrivljeni BB oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, a pod tačkom 2. izreke, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u ..., ulica ... broj .., Opština ..., bez elektronskog nadzora i određeno da okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a da ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, koju je obavezan da plati sudu u korist budžetskih sredstava RS u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude, a u slučaju da ne isplati ovu kaznu u navedenom roku, određeno je da će se ista zameniti kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne računati jedan dana zatvora.
Istom presudom na osnovu člana 261. i 264. stav 1. ZKP, okrivljeni AA je obavezan da na ime paušala plati 5.000,00 dinara u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Navedenom presudom oštećeni „Keramika Kanjiža“ d.o.o. iz Kanjiže i VV su sa svojim imovinskopravnim zahtevima upućeni na parnični postupak, radi ostvarenja istih.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 40/24 od 09.05.2024. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, preinačena je presuda Osnovnog suda u Senti K 453/20 od 29.09.2023. godine, samo u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog AA za krivično delo prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je tom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u ..., ulica ... broj .., Opština ..., bez elektronskog nadzora i određeno je da ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora, a osuđen je i na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 90 dana od pravnosnažnosti presude, a ukoliko okrivljeni novčanu kaznu ne isplati u navedenom roku, određeno je da će je sud zameniti kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dana zatvora, dok su u preostalom delu žalba branioca okrivljenog AA i Osnovnog javnog tužioca u Senti odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Slavka Babić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi ili blaže kazni.
Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:
Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.
Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da činjenični opis prvostepene presude sadrži elemente bića krivičnog dela u kojima se ne navodi samo okrivljeni AA, već se pominje i okrivljeni GG u odnosu na koga je krivični postupak razdvojen i okončan sporazumom o priznanju krivičnog dela sa OJT-om u Senti. Iz navedenog razloga, sud je prekoračio optužni akt, oglašavajući i GG krivim, u odnosu na koga je postupak razdvojen i pravnosnažno okončan, a istu povredu je učinio i drugostepeni sud ne otklanjajući navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.
Iz spisa predmeta proizilazi da je optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Senti KTO 333/19 od 24.01.2020. godine, okrivljenima AA, BB i VV stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, a da je činjenični opis krivičnog dela u toj optužnici identičan sa činjeničnim opisom krivičnog dela u prvostepenoj presudi kojom je okrivljeni AA oglašen krivim, a okrivljeni BB oslobođen od optužbe.
Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog suda u Senti Kv 1082/22 od 14.11.2022. godine, usvojen predlog za razdvajanje krivičnog postupka koji se vodi pred Osnovnim sudom u Senti u predmetu K 453/20 u odnosu na okrivljenog GG po optužnici Osnovnog javnog tužioca u Senti KTO 333/19 od 24.01.2020. godine zbog krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, kao i da su spisi predmeta dostavljeni krivičnoj pisarnici radi formiranja spisa i dodele novog poslovnog broja pod kojim će se krivični postupak dovršiti. Presudom Osnovnog suda u Senti SPK 3/22 od 30.06.2023. godine, na osnovu člana 317. stav 1. ZKP prihvaćen je sporazum o priznanju krivičnog dela pod brojem SK 3/22 od 10.11.2022. godine zaključen između Osnovnog javnog tužioca u Senti Katarine Segedinski i okrivljenog GG i njegovog advokata Srđana Žugića povodom optužnice Osnovnog javnog tužilaštva u Senti SK 3/22 (KTO 333/19) od 10.11.2022. godine, pa je okrivljeni GG oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u ..., ulica ... broj .., Opština ..., bez elektronskog nadzora, a koje prostorije okrivljeni ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a da ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, koju je obavezan da plati sudu u korist budžetskih sredstava RS u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude, a u slučaju da okrivljeni ne plati novčanu kaznu u navedenom roku, određeno je da će se ista zamenti kaznom zatvora, tako što će se za svakih 1.000,00 dinara računati jedan dan zatvora.
Imajući u vidu da je činjenični opis krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim u ovom krivičnom postupku, identičan činjeničnom opisu krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Senti KTO 333/19 od 24.01.2020. godine, po nalaženju Vrhovnog suda optužba nije prekoračena, niti je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Činjenica da prvostepena presuda u činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim obuhvata i GG koji je u optužnom aktu bio označen kao saizvršilac, a u odnosu koga je kasnije krivični postupak razdvojen i okončan sporazumom o priznanju krivičnog dela (GG je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela sa istim činjeničnim opisom u odnosu na optužni akt Osnovnog javnog tužioca u Senti KTO 333/19 od 24.01.2020. godine), ne predstavlja prekoračenje optužbe u odnosu na okrivljenog AA, već samo opis radnji izvršenja krivičnog dela u saizvršilaštvu koji je sadržan i u optužnici, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.
Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da su pobijane presude donete na osnovu dokaza na kome se prema odredbama ZKP ne može zasnivati presuda, jer je sud na glavnom pretresu pročitao odbranu okrivljenog GG iz policije, a da ovaj saokrivljeni nikada nije saslušan na glavnom pretresu, pa je njegov iskaz mogao biti pročitan isključivo na osnovu člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, jer je reč o iskazu saoptuženog prema kome je krivični postupak razdvojen ili već pravnosnažno okončan osuđujućom presudom.
Iz zapisnika o glavnom pretresu održanom pred Osnovnim sudom u Senti u predmetu K 453/20 dana 27.09.2024. godine proizilazi da je prvostepeni sud na osnovu člana 405. ZKP doneo rešenje da se, između ostalog, pročita zapisnik o saslušanju osumnjičenog GG u PS Kanjiža od 22.12.2018. godine.
Članom 406. stav 1. tačka 5) ZKP, propisano je da osim u slučajevima posebno propisanim u ovom u ovom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. ovog zakonika, ako je reč o iskazu saoptuženog prema kome je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.
Po nalaženju Vrhovnog suda, prvostepeni sud je pravilnom primenom člana 406. u vezi člana 405. ZKP, pročitao iskaz osumnjičenog GG dat u PS Kanjiža dana 22.12.2018. godine, jer je prema ovom saokrivljenom postupak bio razdvojen i već pravnosnažno okončan iz kog razloga nije ni mogao biti saslušan na glavnom pretresu, pa je navedeni dokaz izveden u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, a suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenjeni su kao neosnovani.
Branilac okrivljenog AA kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, međutim u obrazloženju te povrede ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP (u presudi prvostepenog suda se nigde ne navodi da je postupak u odnosu na GG pravnosnažno okončan osuđujućom presudom, niti da je postupak u odnosu na njega razdvojen, kao i da je isti imao svojstvo saoptuženog, a da s obzirom da je saokrivljeni BB prvostepenom presudom oslobođen od optužbe potpuno je nejasno odakle proizilazi izvršenje krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ u odnosu na okrivljenog AA), a što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni sud podneti zahtev u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.
Iz navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Milena Rašić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković