Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 96/2012
15.11.2012. godina
Beograd

U IME NARODA

 

                        Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Dragomira Milojevića, Miodraga Vićentijevića, Gorana Čavline i Ljubice Knežević-Tomašev, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Natašom Banjac, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog B.I., zbog krivičnog dela silovanje iz člana 103. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. br. 824/12 od 26.10.2012. godine, podignutom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Vranju K. 168/12 (Kv. 168/12) od 04.07.2012. godine i Kv. 170/12 od 04.07.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 15.11.2012. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

                        UVAŽAVA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. br. 824/12 od 26.10.2012. godine, kao osnovan, pa se UKIDAJU pravnosnažna rešenja Višeg suda u Vranju K. 168/12 (Kv. 168/12) od 04.07.2012. godine i Kv. 170/12 od 04.07.2012. godine i predmet vraća tom sudu na ponovno odlučivanje.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

                        Rešenjem Višeg suda u Vranju K. 34/10 od 12.06.2012. godine, okrivljeni B.I. obavezan je da oštećenoj M.D. plati na ime nužnih izdataka iznos od 488.875,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja.

 

                        Žalbu okrivljenog B.I. izjavljenu protiv navedenog rešenja o troškovima krivičnog postupka Viši sud u Vranju, rešenjem K. 168/12 (Kv. 168/12) od 04.07.2012. godine, odbacio je kao neblagovremenu.

 

                        Odlučujući o žalbi punomoćnika oštećene M.D., adv. S.M., izjavljenoj protiv istog rešenja o troškovima krivičnog postupka (K34/10 od 12.06.2012. godine), Viši sud u Vranju, rešenjem Kv 170/12 od 04.07.2012. godine, preinačio je pobijano prvostepeno rešenje tako što je okrivljenog B.I. obavezao da oštećenoj M.D. plati na ime nužnih izdataka iznos od 530.250,00 dinara, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti rešenja.

 

                        Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti, Ktz. br. 824/12 od 26.10.2012. godine, protiv rešenja Višeg suda u Vranju K 168/12 (Kv. 168/12) od 04.07.2012. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) u vezi sa članom 183. stav 4. ZKP i protiv rešenja Višeg suda u Vranju Kv. 170/12 od 04.07.2012. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. u vezi sa članom 385. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev, ukine rešenja Višeg suda u Vranju i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje i da u smislu člana 422. stav 4. ZKP odredi da se odloži izvršenje rešenja Kv. 170/12 od 04.07.2012. godine.

 

                        Vrhovni kasacioni sud je postupio u smislu člana 422. stav 2. ZKP i dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu adv. S.N. i u sednici veća, o kojoj je u smislu člana 422. stav 3. ZKP obavestio Republičkog javnog tužioca koji sednici nije prisustvovao, razmotrio spise ovog predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

 

                        Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

 

                        Osnovano Republički javni tužilac u zahtevu ističe da je rešenjem Višeg suda u Vranju K. 168/12 (Kv. 168/12) od 04.07.2012. godine učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. u vezi sa članom 183. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog B.I.

 

                        Navedenim rešenjem Višeg suda u Vranju odbačena je kao neblagovremena žalba okrivljenog B.I. izjavljena protiv rešenja tog suda K. 34/10 od 12.06.2012. godine (kojim je odlučeno o troškovima krivičnog postupka u odnosu na ovog okrivljenog), sa obrazloženjem da je okrivljeni navedeno prvostepeno rešenje primio 21.06.2012. godine i da je poslednji dan zakonskog roka od tri dana za izjavljivanje žalbe protiv tog rešenja istekao 24.06.2012. godine, a žalba okrivljenog podneta neposredno sudu 25.06.2012. godine, odnosno posle isteka zakonskog roka.

 

                        Međutim, donoseći navedeno rešenje o odbačaju žalbe, Viši sud u Vranju zanemario je činjenicu da u konkretnom slučaju poslednji dan roka za žalbu (24.06.2012. godine) pada u nedelju, kao i odredbu člana 183. stav 4. ZKP kojom je propisano da, ako poslednji dan roka pada na državni praznik ili u subotu ili u nedelju ili u neki drugi dan kad državni organ nije radio, rok ističe protekom prvog narednog radnog dana. Iz navedenog sledi da je žalba okrivljenog B.I., koja je podneta u podnedeljak 25.06.2012. godine, blagovremena, pa je suprotnom pogrešnom ocenom i odlukom o odbacivanju ove žalbe kao neblagovremene Viši sud u Vranju na štetu okrivljenog učinio povredu zakona o kojoj je reč, na što se iz napred navedenih razloga s pravom ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti.

 

                        Protiv pomenutog rešenja o troškovima krivičnog postupka (K 34/10 od 12.06.2012. godine), pored okrivljenog B.I., žalbu je izjavila i adv. S.M. punomoćnik oštećene M.D., a o ovoj žalbi Viši sud u Vranju odlučivao je odvojeno, rešenjem Kv. 170/12 od 04.07.2012. godine.

 

                        Donošenjem rešenja o odbacivanju žalbe okrivljenog na osnovu pogrešne ocene o neblagovremenosti iste, drugostepeni sud je onemogućen da meritorno odluči o žalbi okrivljenog (koja je blagovremena) već je meritorno i pravnosnažno odlučio samo o žalbi punomoćnika oštećenog kao tužioca te tako učinio povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. ZKP – povredu prava na odbranu koja je bila od uticaja na zakonitost i pravilnost drugostepene odluke.

 

                        Ovakvo postupanje drugostepenog suda je i necelishodno jer je sud doneo dva odvojena rešenja isti dan i u istom sastavu veća o istoj stvari - odlučujući o žalbama izjavljenim protiv rešenja o troškovima koji pripadaju oštećenom.

 

                        Zbog učinjenih povreda zakona, Vrhovni kasacioni sud je uvažio zahtev za zaštitu zakonitosti i ukinuo rešenja Višeg suda u Vranju K. 168/12 (Kv 168/12) od 04.07.2012. godine i Kv. 170/12 od 04.07.2012. godine, te predmet vraća tom sudu na ponovno jednovremeno odlučivanje o izjavljenim žalbama okrivljenog i punomoćnika oštećene.

 

                        Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 116/2008), u vezi sa članom 420. ZKP,  a primenom člana 425. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

 

Zapisničar-savetnik,                                                    Predsednika veća-sudija

 

Nataša Banjac,s.r.                                                          Janko Lazarević,s.r.