Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 4497/13 od 04.02.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Đ.M. i M.P. i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 2907/13 od 03.10.2013. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog M.P., advokat D.Č. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi člana 439. stav 1. tač. 1. i 2. ZKP, a iz obrazloženja i navoda da je izreka prvostepene pravnosnažne presude nejasna i nerazumljiva i suprotna datim razlozima u obrazloženju presude o činjenicama koje su predmet dokazivanja proizilazi da navedene presude pobija i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine, uz zahtev, da shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP bude obavešten o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda; -branilac okrivljenog Đ.M., advokat Š.K. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi člana 439. stav 1. tačka 1. i stav 2. ZKP i zbog povrede odredbe člana 16. stav 5. ZKP, a iz obrazloženja zahteva i navoda da su u obrazloženju pravnosnažne presude izostali jasni razlozi u pogledu vremena i načina izvršenja krivičnog dela u pitanju i subjektivnog odnosa okrivljenog prema radnji izvršenja, proizilazi da zahtev podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud označene pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine, uz zahtev, da shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP bude obavešten o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda.

Nakon što su primerci zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih M.P. i Đ.M. dostavljeni Republičkom javnom tužiocu u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih M.P. i Đ.M. su neosnovani.

Branioci okrivljenih M.P. i Đ.M. u zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju da je označenim pravnosnažnim presudama povređen zakon iz člana 439. stav 1. tač. 1. i 2. ZKP na štetu okrivljenih istovetnim navodima da se u radnjama okrivljenih ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 3. u vezi člana 30. KZ za koje su oglašeni krivim, isticanjem da je pritežanje vlasnika na stvari – predmetnom vozilu prekinuto dana 30.07.2013. godine oduzimanje istog od strane NN lica u Novom Sadu, a koje vozilo je dovezeno u Vrbas, dakle, nekoliko dana ranije od dana kada je okrivljenima stavljeno na teret da su pokušali da oduzmu tuđu pokretnu stvar – putničko vozilo u pitanju a da, prema navodima branioca okrivljenog Đ.M. okrivljeni nisu preduzeli ni jednu radnju upravljenu na savlađivanje mehaničkih ili elektronskih prepreka i stajući na pravno stanovište i to branilac okrivljenog M.P. da se u radnjama ovog okrivljenog stiču, a branilac okrivljenog Đ.M. da se u radnjama ovog okrivljenog eventualno stiču zakonska obeležja krivičnog dela oduzimanje vozila iz člana 213. stav 1. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih M.P. i Đ.M. Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevima za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenih M.P. i Đ.M. neosnovano su isticali i u izjavljenim žalbama protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na str. 3 poslednji pasus str. 4 pasus prvi i u prvoj rečenici drugog pasusa je dao jasne i dovoljne razloge za zaključak da predmet krivičnog dela krađe može biti i ona tuđa pokretna stvar do koje je pritežalac takođe došao krađom, obzirom da je objekt radnje krivičnog dela u pitanju tuđa pokretna stvar, što je konkretno slučaj, i da se, sledstveno tome, ne može raditi o kom drugom krivičnom delu, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje. Istovremeno Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog Đ.M. da radnja ovog okrivljenog nije mogla biti pravno kvalifikovana kao krivično delo teška krađa iz člana 204. KZ isticanjem da okrivljeni nije preduzeo ni jednu radnju upravljenu na savlađivanje mehaničkih ili elektronskih prepreka, budući da je pravna ocena radnje ovog okrivljenog izvršena ne po osnovu načina preduzimanja iste, kao kvalifikatorne okolnosti, već po osnovu vrednosti tuđe pokretne stvari – putničkih vozila u pitanju.

Navodima iz zahteva branilaca okrivljenih kojima se ukazuje da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da su okrivljeni kritičnom prilikom pokušali da oduzmu tuđu pokretnu stvar – putničko vozilo u pitanju u nameri da njegovim prisvajanjem pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osporava se činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP na koju se zahtevom branioca okrivljenog M.P. ukazuje, kao ni bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP na koju se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ukazuje, niti povreda odredbe člana 16. stav 5. ZKP na koju se zahtevom branioca okrivljenog Đ.M. ukazuje, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih M.P. i Đ.M. nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                    Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                           Dragiša Đorđević,s.r.