Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.E., advokata O.J., je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog na podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog M.E. u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja istoga samo je formalno označio da je pravnosnažnim rešenjem učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP, zbog koje povrede zakona je dozvoljeno podnošenje zahteva okrivljenom, preko branioca, pri čemu nije ukazao na koji način je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa, a iz obrazloženja zahteva i navoda da je sud povredio odredbu člana 212. st. 2. i 3. ZKP tako što je propustio da prilikom odlučivanja o pritvoru na pogodan način obavesti javnog tužioca i branioca okrivljenog o vremenu saslušanja, te da je prilikom donošenja rešenja o produženju pritvora propustio da sasluša osumnjičenog u prisustvu branioca, na koji način je učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5. i tačka 11. i iz člana 438. stav 2. tač. 1, 2. i 3. ZKP, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da branilac zahtevom daje sopstveno tumačenje odredbe člana 212. ZKP kojom je regulisan postupak prilikom određivanja pritvora prema okrivljenom posle potvrđivanja optužnice, što konkretno nije slučaj, budući da je sud u konkretnom slučaju odlučivao o produženju, a ne o određivanju pritvora prema okrivljenom.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja istog samo je formalno označio da je pobijanim rešenjem učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, pri čemu nije ukazao koji prikupljen dokaz i zbog čega je nezakonit, a iz obrazloženja zahteva i navoda da prikupljeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak koji potkrepljuje postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni počinio krivična dela za koja se optužnicom javnog tužioca tereti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnim rešenjem.

Takođe, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu samo je formalno kao razlog podnošenja istog označio da je navedenim pravnosnažnim rešenjem učinjena povreda zakona, zbog koje povrede zakona iz člana 439. tač. 1, 2. i 3. ZKP je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, pri čemu nije ukazao konkretno ni na jednu povredu zakona iz tač. 1, 2. ili 3. člana 439. ZKP, a iz obrazloženja zahteva i navoda da prikupljeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo, posebno imajući u vidu da isti ranije nije osuđivan, te da sledstveno tome ne stoji zakonski razlog iz člana 211. tačka 3. ZKP za trajanje pritvora prema ovom okrivljenom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnim rešenjem.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5. i tačka 11. ZKP i iz člana 438. stav 2. tač. 2. i 3. ZKP ni zbog povrede odredbe člana 212. ZKP, kao ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnom rešenju, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.E., advokata O.J., ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                  Dragiša Đorđević,s.r.