.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 962/2016
31.08.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog G.J., zbog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. u vezi člana 251. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. G.T., podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Prokuplju Kv br. 140/16 od 19.05.2016. godine i Apelacionog suda u Nišu 18Kž2 br. 354/16 od 28.06.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 31.08.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.J., adv. G.T., podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Prokuplju Kv br. 140/16 od 19.05.2016. godine i Apelacionog suda u Nišu 18Kž2 br. 354/16 od 28.06.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Prokuplju Kv br. 140/16 od 19.05.2016. godine odbijen je zahtev branioca osuđenog G.J., adv. G.T., za ponavljanje krivičnog postupka u predmetu toga suda 4K br. 241/13, pravnosnažno okončanog presudom Apelacionog suda u Nišu 13Kž1 878/14 od 28.01.2015. godine.
Rešenjem Apelacionog suda u Nišu 18Kž2 br. 354/16 od 28.06.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca osuđenog G.J., izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Prokuplju Kv br. 140/16 od 19.05.2016. godine.
Protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Prokuplju Kv br. 140/16 od 19.05.2016. godine i Apelacionog suda u Nišu 18Kž2 br. 354/16 od 28.06.2016. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog G.J., adv. G.T., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP i člana 5. i člana 16. Krivičnog zakonika, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijana rešenja tako što će dozvoliti ponavljanje postupka u korist osuđenog G.J.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. i 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.J., adv. G.T., je nedozvoljen.
Članom 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, zbog povrede odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.
Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i član 439. tačka 2) ZKP, pri čemu samo formalno označava ove povrede zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ove povrede sastoje, već u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP samo navodi da se radi o nedozvoljenom dokazu - veštačenju dr R.K., zato što sadrži nedostatke, bez obrazloženja u čemu se nedostaci sastoje, dok u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ukazuje na povrede koje su procesnopravne prirode, tačnije ukazuje na povredu člana 5. Krivičnog zakonika, u odnosu na primenu Zakonika o krivičnom postupku, a naime da je postupak okončan po odredbama Zakonika o krivičnom postupku koji je važio od 01.10.2013. godine, a trebalo je u konkretnom slučaju, kao povoljnije primeniti odredbe Zakonika o krivičnom postupku koji se primenjuje do 01.10.2013. godine, a što predstavlja nedozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti shodno članu 485. stav 4. ZKP.
Nadalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti se kao razlog podnošenja zahteva ističe i povreda člana 5. i člana 16. Krivičnog zakonika, iz kojih razloga takođe u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.
Kako dakle, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno (član 438. stav 2. tačka 1) i član 439. tačka 2) ZKP, a suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva član 5. i član 16. KZ odnosno razloge koji nisu taksativno nabrojani u odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, odbacio kao nedozvoljen.
Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP doneta je odluka kao u izreci.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Zorica Stojković, s.r. Nevenka Važić, s.r.
