Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovni javni tužilac u Leskovcu podneo Osnovnom sudu u Leskovcu podnesak pod brojem Kt 1600/14 od 26.01.2015. godine u kome je predložio da se prema okrivljenom AA izrekne mera bezbednosti oduzimanja predmeta a nakon što je protiv ovog okrivljenog krivična prijava PU Leskovac Ku 1642/14 od 30.09.2014. godine zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja iz člana 242. stav 1. KZ odbačena dana 06.11.2014. godine, a zbog krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 243. stav 2. KZ odbačena dana 26.01.2015. godine.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu Kv br.48/15 od 02.02.2015. godine prema okrivljenom AA izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to jedne volf mašine, jedne mešalice za beton, 23 zamrzivača i jedne hladnjače, za koje je određeno da će se po pravnosnažnosti rešenja prodati u odgovarajućem postupku, a novac dobijen prodajom uplatiti u budžet Republike Srbije. Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Kž1 br.23/15 od 12.03.2015. godine uvažena je žalba branioca okrivljenog AA advokata Nataše Pavlović, pa je ukinuto rešenje Osnovnog suda u Leskovcu Kv br. 48/15 od 02.02.2015. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Iz spisa predmeta dalje proizilazi, da je rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu Kv br.279/15 od 04.08.2015. godine, odbačen predlog Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu Kt br.1600/14 od 26.01.2015. godine za izricanje mere bezbednosti oduzimanja predmeta prema okrivljenom AA kao nedozvoljen. Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Kž1 br.106/15 od 02.10.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu K br.279/15 od 04.08.2015. godine.

Nakon što je predlog Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu Kt br.1600/14 od 26.01.2015. godine za izricanje mere bezbednosti oduzimanja predmeta prema okrivljenom AA pravnosnažno odbačen kao nedozvoljen, branilac okrivljenog AA podneo je zahtev za naknadu troškova tog postupka, a koji zahtev je pobijanim prvostepenim rešenjem odbijen kao neosnovan. Iz obrazloženja prvostepenog rešenja proizilazi da je takva odluka doneta jer krivični postupak protiv okrivljenog AA nije ni pokrenut u smislu člana 7. ZKP, a iniciranjem postupka za izricanje mere bezbednosti oduzimanja predmeta prema ovom okrivljenom Osnovno javno tužilaštvo u Leskovcu je izazvalo troškove postupka za okrivljenog zbog angažovanja branioca koji je sastavio žalbu izjavljenu protiv prvostepenog rešenja i sastavio odgovor na žalbu Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu protiv prvostepenog rešenja, ali kako su ovi troškovi nastali pre pokretanja krivičnog postupka, Osnovni sud u Leskovcu je našao da nije dužan da snosi ove troškove postupka. Žalba branioca okrivljenog AA protiv navedenog rešenja odbijena pobijanim drugostepenim rešenjem u kome je takođe navedno da u konkretnom slučaju krivični postupak nije pokrenut u smislu člana 7. ZKP, zbog čega okrivljeni nema pravo na naknadu troškova.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 14) ZKP koji član reguliše značenje izraza upotrebljenih u tom zakoniku izrazom „postupak“ propisan je predistražni postupak i krivični postupak.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je stavom 2. tačkom 7) istog člana između ostalog propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, po oceni ovoga suda, ne može se prihvatiti zaključak dat u obrazloženjima pobijanih rešenja da okrivljenom ne pripadaju troškovi postupka, jer u konkretnom slučaju krivični postupak nije ni pokrenut u smislu člana 7. ZKP. Ovo stoga što je odredbom člana 261. stav 1. ZKP, koji član reguliše troškove krivičnog postupka, propisano da su to izdaci učinjeni povodom „postupka“, dakle i predistražnog i krivičnog postupka (član 2. stav 1. tačka 14) ZKP). Pri tome ne može se prihvatiti ni zaključak dat u pobijanim rešenjima da je Osnovni javni tužilac u Leskovcu iniciranjem postupka za izricanje mere bezbednosti oduzimanja predmeta prema okrivljenom AA izazvao troškove i da Osnovni sud u Leskovcu nije dužan da snosi troškove ovog postupka. Budući da odredba člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP propisuje da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagradu i nužne izdatke branioca, konačna obaveza za naknadu tih troškova zavisi od pravnosnažnog ishoda postupka, a po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravno dejstvo koje rešenje suda o odbačaju predloga Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu za izricanje mere bezbednosti oduzimanje predmeta prema okrivljenom AA, u odnosu na troškove koji su nastali u postupku povodom tog predloga, može se poistovetiti sa pravnom dejstvom koje je obustava krivičnog postupka proizvodi u odnosu na troškove krivičnog postupka, zbog čega ovaj okrivljeni ima pravo na naknadu troškova postupka.

Polazeći od navedenog, po oceni ovoga suda, pobijanim rešenjima je povređen zakon iz člana 441. stav 4. ZKP, jer kako je u konkretnom slučaju u postupku povodom predloga Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu za izricanje mere bezbednosti oduzimanja predmeta prema okrivljenom AA taj okrivljeni imao troškove na ime angažovanja branioca, te kako je navedeni predlog pravnosnažno odbačen, to zahtev za naknadu predmetnih troškova branioca ovog okrivljenog nije mogao da bude odbijen iz razloga navedenih u pobijanim rešenjima.

Zbog učinjene povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo prvostepeno i drugostepeno rešenje i predmet vratio Osnovnom sudu u Leskovcu, da bi u skladu sa primedbama iznetim u ovoj presudi bila doneta pravilna i jasna i na zakonu zasnovana odluka.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                           Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić