Istom presudom okrivljeni privatni tužilac BB na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ u produženom obliku.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž br.131/17 od 12.06.2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog – privatnog protivtužioca AA i presuda Osnovnog suda u Ivanjici K br.134/16 od 06.03.2017. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Bojović, bez navođenja zakonskog osnova, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti u sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. ZKP-a dostavio punomoćniku privatnog tužioca BB, advokatu Velisavu Mićiću, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao punomoćnika privatnog tužioca i branioca okrivljenog AA, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u svom zahtevu navodi da je ovaj okrivljeni za iste radnje za koje je oglašen krivim u ovom krivičnom postupku odgovarao i pred Prekršajnim sudom u Požegi, Odeljenje u Ivanjici III 8 Pr. br.2924/16 pa je privatnu krivičnu tužbu protiv ovog okrivljenog za radnje za koje je oglašen krivim vezano za događaj 05.08.2016. godine trebalo odbaciti, jer se radi o presuđenoj stvari.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA isticao je u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude (strana 3 stav 2 drugostepene presude) je dao jasne i dovoljne razloge da se u konkretnoj situaciji ne radi o presuđenoj stvari, obzirom da povodom istog događaja i istog okrivljenog ne postoji pravnosnažna odluka prekršajnog suda, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, međutim budući da po stavu Vrhovnog kasacionog suda ista ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog koje bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva branioca okrivljenog nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                           Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić