Istom presudom, okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka, o čijoj visini će biti doneto posebno rešenje, te na plaćanje sudskog paušala u iznosu od 5.000,00 dinara, koji je dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.227/23 od 20.06.2023. godine, delimičnim usvajanjem žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu - Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4 br.89/21 od 12.01.2023. godine preinačena je u pogledu odluke o krivičnoj sankciji tako što je okrivljenom Aleksandru Mitroviću za krivično delo davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine i deset meseci, pa pošto su mu uzete kao utvrđene kazne zatvora na koje je osuđen presudom Višeg suda u Šapcu K br.49/21 od 28.10.2021. godine u trajanju od pet godina, presudom Osnovnog suda u Rumi K br.409/21 od 02.02.2022. godine u trajanju od šest meseci i presudom Osnovnog suda u Šapcu K br.356/20 od 02.12.2020. godine u trajanju od jedne godine i četiri meseca, okrivljeni je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i sedam meseci, u koju kaznu mu je na osnovu člana 63. KZ uračunato vreme provedeno u pritvoru u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Šapcu K br.49/21, i to od 03.01.2021. godine do 08.01.2021. godine, te vreme provedeno na izdržavanju ove kazne zatvora od 09.12.2021. godine pa nadalje, vreme provedeno u pritvoru u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Šapcu K br.356/20 od 14.05.2020. godine do 23.06.2020. godine, kao i vreme na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana od 24.06.2020. do 09.10.2020. godine i od 01.12.2020. godine do 28.12.2020. godine, dok su žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije u preostalom delu, kao i žalbe okrivljenog Aleksandra Mitrovića lično i njegovih branilaca odbijene kao neosnovane, a presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4 br.89/21 od 12.01.2023. godine u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Aleksandra Mitrovića – advokat Miodrag Glogovac, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer se radi o presuđenoj stvari.

S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je okrivljeni Aleksandar Mitrović za isti događaj koji je opisan u izreci pobijane prvostepene presude već pravnosnažno osuđen presudom Osnovnog suda u Šapcu K br.356/20 od 02.12.2020. godine zbog krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, te da činjenični opis izreke ove presude i činjenični opis izreke pobijane prvostepene presude ispunjavaju sve kriterijume koje je za postojanje pravnosnažno presuđene stvari postavio Evropski sud za ljudska prava, a koje je prihvatio i Vrhovni sud u svojim odlukama Kzz br.1133/2015, Kzz 1181/2021 i Kzz 1202/2020. Prema navodima zahteva u konkretnom slučaju radi se o istom činjeničnom opisu i istom događaju između istih učesnika, koji se dogodio u isto vreme i na istom mestu, te je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno načelo ne bis in idem, jer se radi o već pravnosnažno presuđenoj stvari.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni ovoga suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka i za neko drugo kažnjivo delo. Isti princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1 Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne može ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Ustavni sud Republike Srbije je, uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, postavio kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li je došlo do povrede načela ne bis in idem i to: 1. da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija po svojoj prirodi kaznenopravna; 2. da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem); 3. da li je postojala dvostrukost postupka (bis). Dakle, tek po ispunjenju sva tri kriterijuma može se govoriti o presuđenoj stvari.

Iz spisa predmeta proizilazi da je nakon donošenja presude Osnovnog suda u Šapcu K 356/2020 od 02.12.2020. godine, kojom je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, okrivljeni pobijanim pravnosnažnim presudama oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ, izvršenog istog dana.

Radnju krivičnog dela iz člana 23. stav 1. ZJRM čini onaj ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. istog zakona u vršenju službene dužnosti, dok radnju krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ čini onaj ko službenom ili drugom licu učini, ponudi ili obeća poklon ili drugu korist da službeno lice u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem, izvrši slubženu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili ko poseduje pri ovakvom podmićivanju službenog lica.

Iz spisa predmeta proizilazi da je u pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Šapcu K br.356/2020 od 02.12.2020. godine, kao radnja izvršenja krivičnog dela okrivljenog, opisano da je kritičnom prilikom ometao službena lica PU Šabac u vršenju službene dužnosti – obavljanju poslova bezbednosti i održavanja javnog reda i mira na taj način što je, nakon što su ga oštećeni zaustavili i naredili mu da napusti vozilo da bi izvršili pregled vozila i lica – okrivljeni odbio to da učini, a zatim je startovao svoje vozilo i pobegao sa lica mesta, dok je u izreci pravnosnažne presude Višeg suda u Novom Sadu - Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4 br.89/21 od 12.01.2023. godine navedeno da je okrivljeni kritičnom prilikom službenom licu ponudio poklon u novcu da u okviru svog službenog ovlašćenja ne izvrši radnju koju bi moralo izvršiti na taj način što je prilikom kontrole od strane patrole PU Šabac zaustavljen u vozilu kojim je upravljao, kada je policijski službenik AA okrivljenom izdao naredbu da izađe iz putničkog vozila kojim je upravljao radi nastavka vršenja kontrole – okrivljeni rekao „nema potrebe“, nakon čega je tom policijskom službeniku ponudio novac u vidu smotuljka novčanica u neutvrđenom iznosu kako bi ovaj prekinuo započetu službenu radnju – kontrolu lica i vozila, a nakon što je policijski službenik ponovio naredbu, oglušio se o nju i startovao vozilo te se udaljio sa lica mesta.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju očigledno ne postoji identitet kaznenih dela (idem), te da su bitno različiti činjenični opisi dela zbog kojih je okrivljeni oglašen krivim u navedenim krivičnim postupcima, i to upravo u pogledu radnji izvršenja navedenih krivičnih dela. Naime, činjenice koje su obuhvaćene izrekom presude Osnovnog suda u Šapcu K br.356/2020 od 02.12.2020. godine, nisu identične onim činjenicama koje predstavljaju bitne elemente krivičnog dela opisanog u izreci pobijane pravnosnažne presude Višeg suda u Novom Sadu - Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4 br.89/21 od 12.01.2023. godine, pa iz tih razloga nisu ispunjena sva tri kriterijuma, opšte poznata kao „Merila engel“ Evropiskog suda za ljudska prava, da bi se moglo govoriti o dvostrukosti postupka.

Po oceni ovoga suda, i pored toga što iz činjeničnih opisa tih krivičnih dela proizilazi poklapanje u pogledu mesta i vremena izvršenja predmetnih krivičnih dela, radi se o potpuno različitim zaštitnim objektima te tako različitim krivičnim delima i radnjama izvršenja tih krivičnih dela, pa kako u konkretnom slučaju ne postoje bitno iste činjenice u oba postupka, koje aktiviraju zabranu dvostruke kažnjivosti, to pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno povreda načela ne bis in idem, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu.

Vrhovni sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu presude ovoga suda Kzz br.1133/2015, Kzz 1181/2021 i Kzz 1202/2020, na koje se branilac poziva u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, ali nalazi da u konkretnom slučaju nije u pitanju isto činjenično i pravno stanje, a zbog čega ove presude nisu od uticaja na drugačiju odluku.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 492. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                               Dubravka Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić