Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 24/17 od 09.02.2017. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA i povodom žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu, preinačena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 7K 132/16 od 09.09.2016. godine, u osuđujućem delu izreke pod I, u pogledu pravne ocene dela, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu, protivpravne radnje okrivljenog AA, za koje je oglašen krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 85/05, 88/05- ispravka i 107/05-ispravka), za koje ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, koja će se izvršiti tako što će je okrivljeni AA izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora, koje prostorije ne sme napuštati, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova, samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izvrši u zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su u preostalom delu žalba branioca okrivljenog AA, kao i žalba Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu odbijene kao neosnovane, a presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 7K 132/16 od 09.09.2016. godine u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dragoljub Joksimović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je nižestepeni sud u konkretnom slučaju prekoračio optužbu time što je postupao po optužnici Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu Kt 1041/09 od 14.12.2005. godine, po kojoj optužnici nije pokrenut ovaj krivični postupak u kome je okrivljeni oglašen krivim, budući da je krivični postupak 7K 132/16 (stari broj 7K 902/11), u kome je okrivljeni oglašen krivim, pokrenut po optužnici oštećenog kao tužioca od 21.03.2008. godine, a da pritom, prema navodima zahteva, javni tužilac nije preuzeo gonjenje po istoj toj optužnici.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac suštinski ukazuje da u konkretnom slučaju, nije postojala optužba ovlašćenog tužioca, tj. da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Međutim, ovi navodi zahteva ne mogu se prihvati kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je oštećeni kao tužilac BB, preko svog punomoćnika, advokata Toplice Mladenovića, dana 21.03.2008. godine, (nakon što je njegova krivična prijava odbačena) podneo optužnicu protiv okrivljenog AA, stavljajući mu na teret izvršenje krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, po kojoj optužnici je vođen krivični postupak pod brojem 7K 132/16 (raniji broj 7K 902/11). Nadalje, iz spisa predmeta proizilazi da je tada Opštinski javni tužilac u Kragujevcu podneo optužnicu Kt 1041/09 od 14.12.2009. godine, protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 2. KZ, ali i zbog istog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ zbog koga je i oštećeni kao tužilac podneo optužnicu protiv okrivljenog, te da je postupak po optužnici javnog tužioca vođen pod brojem K 2652/10, koji je nakon saznanja navedene činjenice, obavestio Osnovni sud u Kragujevcu da preuzima krivično gonjenje od oštećenog BB, i istovremeno saglasno tome precizirao optužni akt i predložio da se spisi predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu K 2652/10 združe spisima predmeta 7K 132/16 (stari broj 7K 902/11), radi vođenja jedinstvenog postupka, u kom postupku je potom okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

Povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, može postojati ako uopšte nije bilo optužbe ili ukoliko ovlašćeni tužilac u toku postupka odustane od optužbe, a sud uprkos tome nastavi krivični postupak, što ovde nije slučaj, jer je u konkretnom slučaju optužba podignuta od strane ovlašćenog tužioca (javnog tužioca), koji je nakon saznanja da je u pogledu istog krivičnog dela, oštećeni kao tužilac ranije podneo optužnicu, od istog preuzeo krivično gonjenje, shodno tome precizirao optužni akt i predložio spajanje spisa predmeta, radi vođenja jedinstvenog krivičnog postupka, u kom postupku je potom okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim zbog predmetnog krivičnog dela iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ. Stoga se, po nalaženju ovog suda, neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Nadalje, u zahtevu se ukazuje da je odnos između okrivljenog i oštećenog građanskopravne prirode, da je isti regulisan poravnanjem zaključenim dana 15.04.2005. godine, na osnovu kog poravnanja je oštećeni podneo predlog za izvršenje, zbog čega branilac smatra da sud nije mogao dosuditi imovinskopravni zahtev oštećenom, jer se radi o presuđenoj stvari.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je poravnanjem zaključenim pred tada Opštinskim sudom u Kragujevcu dana 15.04.2005. godine stavom I navedenog poravnanja, obavezan protivnik predlagača AA, da predlagaču BB, na ime duga isplati iznos od 22.500 eura sa PDV-om, što ukupno iznosi 26.550 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu koji plaćaju banke na dan isplate, najkasnije do 30.06.2005. godine, sa odgovarajućom zakonskom kamatom, a pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je stavom II poravnanja obavezan protivnik predlagača AA da ukoliko ne vrati dug kako je predviđeno stavom I poravnanja u utvrđenom roku, da za račun predlagača BB iz ..., izgradi i preda kao useljiv stan u ukupnoj površini od 45 m2.

Pobijanom prvostepenom presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 7K 132/16 od 09.09.2016. godine, oštećenom BB je dosuđen imovinskopravni zahtev u iznosu od 2.238.600,00 dinara, te je okrivljeni obavezan da navedeni iznos plati oštećenom u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Tolika je prema izreci pobijane presude, kupoprodajna cena iz ugovora od 06.09.2005. godine, koju je oštećeni isplatio okrivljenom poverovavši da je okrivljeni isključivi vlasnik stana u izgradnji u ulici ... na ...spratu, u površini od ... m2, sa završenim grubim radovima, na kom stanu oštećeni nije stekao pravo svojine.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju, ne radi se o presuđenoj stvari u pogledu imovinskopravnog zahteva, iz razloga što ne postoji činjenični identitet, budući da nije reč o istovetnom novčanom iznosu, proisteklom iz jednog istog odnosa okrivljenog i oštećenog, kako se to neosnovano u zahtevu ističe, već je novčani iznos od 26.550 eura u dinarskoj protivrednosti, koji je predmet poravnanja zaključenog između oštećenog i okrivljenog, vezan za postojanje ranijeg duga okrivljenog prema oštećenom, a tek ukoliko se isti dug ne vrati u roku najkasnije do 30.06.2005. godine, poravnanjem je predviđeno da je okrivljeni u obavezi da na ime tog neisplaćenog duga, za račun oštećenog izgradi i preda kao useljiv stan ukupne površine 45 m2, dok se prema izreci pravnosnažne presude, novčani iznos dosuđen na ime imovinskopravnog zahteva oštećenom u ovom krivičnom postupku, odnosi na kupoprodajnu cenu iz ugovora zaključenog dana 06.09.2005. godine, koju je oštećeni isplatio okrivljenom, verujući da je okrivljeni isključivi vlasnik stana od ... m2, u ulici ... na ... spratu, na kom stanu oštećeni nije stekao pravo svojine, a u pogledu kojih radnji je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim zbog krivičnog dela prevara.

Imajući u vidu navedeno, to su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda, učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je odnos između okrivljenog i oštećenog građanskopravne prirode, da je okrivljeni više puta pokušavao da reši sporni odnos sa okrivljenim, da oštećeni to nije prihvatao, da na strani okrivljenog nema namere pribavljanja protivpravne imovinske koristi, niti namere da se oštećeni dovede u zabludu, da je oštećeni sam izjavljivao tokom postupka da mu je okrivljeni nudio lokal ili novac, ali da to nije hteo da prihati, kao i da je okrivljeni u dužem vremenskom periodu, plaćao i zakup oštećenom, pa branilac smatra da u radnjama okrivljenog, ne postoje subjektivni elementi krivičnog dela prevara.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac osporava ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova, odnosno ukazuje da je u pobijanim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što nije razlog propisan članom 485. stav 4. ZKP, zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                         Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                             Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić