Istom presudom, prema okrivljenom je, na osnovu člana 348. stav 6. KZ u vezi člana 87. KZ, izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to jednog revolvera, marke „Crvena zastava“, model M83/93, kalibra 357 magnum, fabričkog broja ..., 99 metaka kalibra 357 magnum i 6 metaka kalibra 7,62h25mm, koje predmete će po pravnosnažnosti presude uništiti MUP Republike Srbije u skladu sa važećim zakonskim propisima.

Pored toga okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka i sudskog paušala navedene u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 516/23 od 12.06.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Stevan Obrenov, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude ili iste preinači i donese presudu kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u pogledu krivičnog dela za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim primenjen zakon koji nije trebalo primeniti, jer se u konkretnom slučaju ne radi o krivičnom delu već o prekršaju.

U vezi sa tim, branilac u zahtevu navodi, da tokom postupka nije bilo sporno da okrivljeni nakon prestanka vojne službe nije predmetno oružje i municiju prijavio nadležnom organu unutrašnjih poslova radi dobijanja novog oružnog lista, ali da navedena situacija nije dovoljna za zaključak da je na ovaj način okrivljeni izvršio krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ. Branilac ističe da je za ovakvu životnu situaciju, članom 47. stav 1. tačka 17) Zakona o oružju i municiji, propisano blaže kazneno delo u vidu prekršaja. S tim u vezi je istakao da je okrivljeni posedovao oružni list i dozvolu za nošenje oružja u svrhu lične bezbednosti, ali da nije blagovremeno izvršio preregistraciju navedenog oružja, što bi eventualno bio prekršaj, te da su, oglašavajući ga krivim za krivično delo, prvostepeni i drugostepeni sud pogrešno primenili krivični zakon.

Iznete navode Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ čini onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko – eksplozivna sredstva.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni AA je dana 02.10.2020. godine, u Novom Sadu, u svom stanu u ulici ... br. .., u uračunljivom stanju, sa umišljajem, bez odobrenja Ministarstva unutrašnjih poslova, neovlašćeno držao vatreno oružje i municiju i to: jedan revolver marke „Crvena zastava“, model M 83/93, kalibra 357 magnum fabričkog broja .., 99 komada metaka kalibra 357 magnum i 6 komada metaka kalibra 7,62h25mm.

U izreci prvostepene presude koja se pobija zahtevom su opisani svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim iz člana 348. stav 1.KZ.

Po oceni ovog suda prekršaj na koji branilac ukazuje iz člana 47. tačka 17) Zakona o oružju i municiji, odnosi se na posedovanje i dozvolu za nošenje oružja, nabavljenog u svrhu lične bezbednosti, po ranije važećem zakonu. Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni je, međutim držao oružje koje je nabavio u vršenju službe, kao poručnik koji se nalazio u aktivnoj vojnoj službi u Prištini u periodu od 1993. – 1999. godine. Nakon okončanja aktivne vojne službe, okrivljeni je bez odobrenja Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno bez preregistracije i posedovanja dozvole MUP-a držao vatreno oružje i municiju navedenu u izreci presude, pa se radi o nedozvoljenom držanju oružja. Suprotno navodima zahteva, u radnjama okrivljenog stiču se sva obeležja krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ, te u konkretnom slučaju nema pogrešne primene zakona u pogledu dela koje je predmet prekršaja.

Kako iz izreke pravnosnažne presude jasno proizlaze svi bitni elementi krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1.KZ, zbog koga je okrivljeni oglašen krivim, to eventualna sličnost radnji krivičnog dela sa obeležjima prekršaja, nema značaja, s obzirom da je okrivljeni optužen i osuđen za krivično delo propisano odredbom člana 348. stav 1.KZ. U tom smislu su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da je pravnosnažna presuda doneta uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Osim toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da je pravnosnažna presuda zasnovana na nezakonitom dokazu – potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU Novi Sad PI Stari grad od 02.10.2020. godine.

S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je do oduzimanja predmetnog oružja došlo na taj način što je tadašnja supruga okrivljenog prilikom prijavljivanja okrivljenog za nasilje u porodici, obavestila policijske službenike da okrivljeni poseduje oružje i predala je oružje policijskim službenicima koji, prilikom ulaska u stan okrivljenog, nisu imali naredbu o pretresanju stana. Navedenom prilikom nije sačinjena potvrda o ulasku u stan shodno članu 158. ZKP, niti je supruga okrivljenog prethodno upoznata sa pravom oslobođenja od dužnosti predaje predmeta shodno članu 149. ZKP, a sporna potvrda o oduzimanju predmeta je sačinjena naknadno, tek nakon dolaska okrivljenog u prostorije PU Stari Grad. Branilac ističe da prilikom oduzimanja predmeta nije sačinjen ni zapisnik ni službena beleška u smislu člana 286. stav 2. ZKP, pa je sam čin oduzimanja predmeta sproveden na nezakonit način.

Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima nezakonit dokaz, imajući u vidu činjenicu da su policijski službenici ušli u stan okrivljenog postupajući po prijavi supruge okrivljenog za nasilje u porodici, u skladu sa svojim ovlašćenjima propisanim Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici i Zakonom o policiji, o čemu su sačinjeni izveštaji PU Novi Sad – PI Stari grad od 02.08.2021. godine i izveštaj o događaju – nasilju u porodici broj 3700/20 sačinjen od PU Novi Sad – PI Stari grad od 02.10.2020. godine.

Odredbom člana 92. Zakona o policiji, propisani su uslovi za privremeno oduzimanje predmeta, pa je tako propisano da će policijski službenik privremeno oduzeti predmet: 1) ukoliko okolnosti slučaja ukazuju da je određeni predmet namenjen za izvršenje krivičnog dela ili prekršaja, potiče ili je nastao kao posledica izvršenja krivičnog dela ili prekršaja; 2) ako je oduzimanje predmeta neophodno za zaštitu opšte bezbednosti; 3)koji lice kome je oduzeta ili ograničena sloboda ima kod sebe i može da ga upotrebi za samopovređivanje, napad ili bekstvo; 4) ako je to određeno drugim zakonom. O privremenom oduzimanju predmeta policijski službenik je dužan da izda potvrdu. Potvrda iz stava 2. ovog člana mora da sadrži podatke o privremeno oduzetom predmetu, podatke na osnovu kojih je privremeno oduzeti predmet moguće razlikovati od drugih predmeta, podatke o licu od koga je predmet oduzet, kao i podatke o policijskom službeniku (ime i prezime, broj službene značke) koje je predmet privremeno oduzeo.

Odredbom člana 95. Zakona o policiji propisano je da je policijski službenik ovlašćen da izvrši pregled objekata, sredstava, prostora i dokumentacije radi: 1) sprečavanja izvršenja krivičnog dela, 2) hapšenja učinioca krivičnog dela, 3) postupanja po dojavi o prisutnosti eksplozivne naprave ili otklanjanja druge neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu.

U konkretnoj situaciji, kako stoji u spisima predmeta, postupajući u cilju zaštite žrtve koja je prijavila nasilje, policijski službenici su postupali prema svojim ovlašćenjima iz Zakona o policiji. Stoga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, da je ulazak u stan okrivljenog nezakonito izvršen, bez naredbe o pretresanju stana, jer su ovlašćena službena lica postupala u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, po prijavi tadašnje supruge okrivljenog. Postupanje po navedenoj prijavi i oduzimanje jednog revolvera i municije, predstavljalo je obavezu policije prema citiranim odredbama člana 92. i člana 95. Zakona o policiji, a radi zaštite žrtve i sprečavanja nasilja u porodici po pomenutom zakonu. Potvrda o privremeno oduzetim predmetima koju je potpisao okrivljeni AA, zajedno za izveštajem o događaju – nasilju u porodici, dostavljena je uz krivičnu prijavu javnom tužiocu, čime je ispunjen i uslov obaveštavanja javnog tužioca, pa je potvrda o oduzetim predmetima po načinu pribavljanja i po sadržini zakonit dokaz, a pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Stevana Obrenova, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić