Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 571/17 od 13.06.2017. godine, usvojena je žalba branioca okrivljenog Vladimira Veličkovića, advokata Dragoslava Petkovića, samo u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, pa je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K 514/16 od 17.03.2017. godine, samo u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, okrivljenog Vladimira Veličkovića, na osnovu odredbe člana 264. stav 4. ZKP, oslobodio dužnosti naknade troškova krivičnog postupka u celini, dok je žalba branioca okrivljenog Vladimira Veličkovića, advokata Dragoslava Petkovića, u ostalom delu odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Vladimira Veličkovića, advokat Dragoslav Petković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i naredi da se postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili ih preinači i donese oslobađajuću presudu u odnosu na okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP jer smatra da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati. U vezi sa istaknutom povredom, kao nezakonit dokaz, branilac označava zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija od 16.10.2016. godine, za koji smatra da je trebalo da bude izdvojen iz spisa predmeta, shodno članu 237. ZKP, budući da je pretresanje stana okrivljenog izvršeno bez naredbe suda i bez poziva braniocu za prisustvovanje pretresu, tj. uz povredu člana 152. i 156. stav 2. ZKP.

Međutim, kako je branilac okrivljenog Vladimira Veličkovića, advokat Dragoslav Petković, bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP isticao i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu, a prilikom drugostepenog odlučivanja, sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani četvrtoj, poslednji pasus i strani petoj, prvi pasus, obrazloženja presude, dao jasne i dovoljne razloge da je u konkretnom slučaju, pretresanje stana u kome živi okrivljeni, u svemu obavljeno u skladu sa zakonom, shodno odredbi člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP, to navedene razloge u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano se zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da su pobijane presude donete uz povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U zahtevu se ističe i da je tokom postupka, izabranom braniocu, bilo uskraćeno pravo da prisustvuje ispitivanju svedoka pred tužiocem i saslušanju osumnjičenog pred sudom, zbog čega branilac smatra da je nižestepeni sud time učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP.

Pored toga, branilac ukazuje da je sud, ne obaveštavajući na pogodan način branioca o vremenu i mestu saslušanja okrivljenog, povredio odredbu člana 212. stav 3. ZKP.

Takođe, u zahtevu se ukazuje da je drugostepeni sud ocenio kao neosnovane navode okrivljenog iznete u žalbi, a da pritom nije dao izričite razloge u pogledu protivrečnosti na koje je žalbom ukazano, kojim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac ukazuje na povredu člana 460. stav 1. ZKP.

Pored navedenog, branilac ističe da su nižestepeni sudovi okrivljenog oglasili krivim, samo na osnovu iskaza svedoka policajaca, bez drugih dokaza. U vezi sa tim, u zahtevu se navodi da kod okrivljenog nisu pronađeni predmeti koji bi ukazivali da se isti bavi neovlašćenom proizvodnjom i stavljanjem u promet opojnih droga, da nije pronađena vagica za precizno merenje droge, novac, niti druge vrednosti, da okrivljeni nije uhvaćen u primopredaji, da ne postoje audio i video dokazi, niti svedoci koji bi potvrdili da se isti bavi prometom ili proizvodnjom droge.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 5), člana 212. stav 3. i člana 460. stav 1. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić