Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donoošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih AA i BB, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je članom 2. stav 2. Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine, propisano da u krivičnim postupcima prestaju da teku rokovi za izjavljivanje žalbe na odluke kojima se postupak okončava, a osnovni sud je u vreme roka za žalbu koji je prestao teći 15.03.2020. godine i samim tim umesto 17.03.2020. godine bio produžen na još tri dana nakon završenog vanrednog stanja, prosledio predmet Višem sudu koji je doneo odluku, iz čega proizlazi da je predmet preuranjeno poslat na odlučivanje u viši sud i da je drugostepeni sud odluku preuranjeno doneo, a kako je apsolutna zastarelost u navedenom predmetu nastupila dana 20.03.2020. godine imajući u vidu da je predmetno krivično delo izvršeno 20.03.2014. godine, to je viši sud samo mogao doneti rešenje o obustavljanju postupka usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, imajući u vidu vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela iz člana 203. stav 1. KZ – 20.03.2014. godine i kaznu propisanu za isto – kazna zatvora do tri godine, to bi apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenih nastupila protekom 20.03.2020. godine u smislu odredbi člana 103. stav 5. i člana 104. tačka 6) KZ, dakle, posle donošenja drugostepene presude Višeg suda u Šapcu Kž1 87/20 od 19.03.2020. godine čijim donošenjem je ovaj krivični postupak pravnosnažno okončan.

Nadalje, dana 15.03.2020. godine doneta je odluka o proglašenju vanrednog stanja, objavljena u „Sl. glasniku RS“, br.29/2020, kojom se proglašava vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije, a koja je stupila na snagu danom objavljivanja u „Sl. glasniku RS“.

Stavom 2. člana 2. Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine, koja je objavljena u „Sl. glasniku RS“, br.38 od 20.03.2020. godine, propisano je, između ostalog, da u krivičnom postupku rokovi za izjavljivanje žalbi na odluke kojima se postupak okončava, kao i za izjavljivanje vanrednih pravnih lekova, prestaju teći za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine.

Po nalaženju ovoga suda, iz citirane odredbe Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine, proizlazi da su u vreme trajanja vanrednog stanja prestali da teku samo rokovi za izjavljivanje pravnih lekova, ali ne i rokovi za odlučivanje drugostepenog suda o već izjavljenim pravnim lekovima, odnosno žalbama.

Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB neosnovano ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                    Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                   Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić