Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 375/2018 od 01.06.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog BB i njegovog branioca i branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Vranju K 281/16 od 10.01.2018. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Predrag Stanojević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i tačka 3) ZKP u vezi člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je na štetu okrivljenog povređen zakon te da naloži obustavu izvršenja krivične sankcije, odnosno da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Predraga Stanojevića, je neosnovan.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog u zahtevu navodi da se u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim ukazivanjem da su okrivljeni napustili lice mesta na kome su oduzete pokretne stvari zbog čega se ne može govoriti o primeni sile radi zadržavanja oduzete pokretne stvari.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 205. stav 1. KZ propisano je da će se zatvorom od jedne do deset godina kazniti onaj ko je na delu krađe (član 203) zatečen, pa u nameri da ukradenu stvar zadrži, upotrebi silu protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo. Prema zakonskom opisu ovog krivičnog dela radnje izvršenja istoga sastoje se u primeni sile ili kvalifikovane pretnje kojom učinilac dela krađe nastoji da zadrži ukradenu stvar.

Krivično delo razbojničke krađe je svršeno čim je upotrebljena sila ili izvršena navedena kvalifikovana pretnja, bez obzira da li je učinilac uspeo da zadrži ukradenu stvar, dakle, za dovršeno krivično delo razbojničke krađe irelevantno je da li je izvršilac dela ostvario nameru da zadrži ukradenu stvar.

Subjektivni element ovog krivičnog dela, osim umišljaja čini i namera da se ukradena stvar zadrži.

Shodno citiranoj odredbi člana 205. stav 1. KZ, po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom preduzeo radnju izvršenja krivičnog dela razbojnička krađa na taj način što je svestan svog dela čije izvršenje je i hteo u stanju uračunljivosti, a nakon što je zajedno sa okrivljenim BB zatečen prilikom izvršenja krivičnog dela krađe, u nameri da ukradenu stvar zadrži upotrebio silu protiv oštećenog VV na taj način što je najpre vozilo marke ''...'' kojim je upravljao okrivljeni AA zajedno sa saokrivljenim došao na parking prostor u neposrednoj blizini pumpe ... nakon čega su obojica izašli iz vozila izvesno vreme boravili u kafani na autobuskoj stanici, pa su prišli teretnom vozilu marke ... vlasništvo oštećenog GG nakon čega je okrivljeni AA otvorio bravu poklopca iz rezervoara, skinuo kleme i otuđio dva akumulatora koja su odneli do vozila iste stavili u prtljažnik ušli u vozilo i istim se uputili na parking prostor benzinske pumpe ''...'' kada ih je sustigao oštećeni i iz prtljažnika njihovog vozila uzeo akumulatore i spustio na zemlju pored vozila, nakon čega je iz vozila izašao okrivljeni AA, a potom i okrivljeni BB da bi okrivljeni AA drvenom motkom dužine jednog metra i prečnika oko 3cm udario oštećenog u levom slabinskom predelu, zatim ga istom palicom udario u predelu leve ruke kada je oštećeni uhvatio palicu, a okrivljeni AA je nastavio da ga rukama i nogama udara po telu i glavi govoreći okrivljenom BB: ''tovari akumulatore majku mu ...'', ''udaraj ga mamu mu ...'' nakon čega su, nakon što su akumulatore vratili u prtljažnik vozila vlasništvo okrivljenog AA, a potom na poziv ovog okrivljenog i okrivljeni BB je počeo pesnicama da udara oštećenog u predelu desne strane glave i tela nakon čega su oštećenog oborili na zemlju nanevši mu lake telesne povrede bliže opisane u izreci pravnosnažne presude.

Iz ovakvog opisa radnji okrivljenog AA jasno proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela razbojnička krađa iz člana 205. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenio navode zahteva branioca ovog okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog.

Osim toga, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je istome povređeno pravo na odbranu koja mu je zagarantovana odredbom člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP na taj način što prilikom saslušanja pred nadležnim Osnovnim javnim tužilaštvom u Vranju okrivljeni AA nije imao branioca koji bi tom saslušanju prisustvovao.

Naime, suprotno iznetim navodima iz zahteva branioca okrivljenog i spisa predmeta i to zapisnika o saslušanju osumnjičenog AA sačinjenog pred Osnovnim javnim tužiocem u Vranju Kti 83/15 od 25.09.2015. godine nesumnjivo proizilazi da je ovom saslušanju prisustvovao i branilac ovog okrivljenog, advokat Goran Stošić koji je ovaj zapisnik svojeručno potpisao.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu navodi da povreda glave, koja je opisana u izreci pravnosnažne presude nije veštačena od strane veštaka adekvatne grane medicinske struke – neurologa, već od strane neuropsihijatra i od strane veštaka specijaliste opšte medicine.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje kao ni bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, na koje se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                       Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić