Presudom Višeg suda u Vranju Kž1 131/20 od 30.06.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA i javnog tužioca OJT u Vranju i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Ivica Kostić zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da preinači drugostepenu presudu i prema okrivljenom odbije optužbu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe se povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da izreka prvostepene presude ne sadrži sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela šumska krađa iz člana 275. stav 1. Krivičnog zakonika, obzirom da u istoj nije opisan psihički odnos okrivljenog prema učinjenom krivičnom delu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 275. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da će se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine, kazniti onaj ko radi krađe obori u šumi, parku ili drvoredu jedno ili više stabala, a količina oborenog drveta je veća od jednog kubnog metra.

Iz činjeničnog opisa dela u izreci prvostepene presude, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela šumska krađa iz člana 275. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim, kako objektivna obeležja - koja se odnose na radnje okrivljenog – u šumi državne svojine, bliže označenoj u izreci presude, radi krađe, oborio 6 komada bukovih dubećih stabala, ukupne drvne mase 3,41 m3, u vrednosti od 10.861.00 dinara, na način opisan u izreci presude, tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljenog za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Naime, stoji činjenica da u izreci presude, nije u smislu člana 25. Krivičnog zakonika naveden zakonski opis umišljaja. Međutim, kako se krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim prvostepenom presudom, po svojoj pravnoj prirodi i načinu kako je biće krivičnog dela određeno u zakonu, može izvršiti samo sa umišljajem, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, isti u konkretnom slučaju proizilazi iz niza objektivnih činjenica opisanih u izreci presude, pa činjenica da je iz opisa krivičnog dela u izreci presude, izostao deo koji se odnosi na citiranje rečima - „postojanje svesti o delu i htenje da se delo izvrši“, u konkretnom slučaju, nije od uticaja na postojanje umišljaja i stoga krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da se prekoračenje optužbe u konkretnom slučaju sastoji u tome što je prvostepeni sud u izreci presude, registarske oznake vozila marke „...“, kojim je okrivljeni prevozio sporna stabla označio kao „...“, dok su u optužnom aktu registarske oznake tog vozila označene kao „...“.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Dakle, prekoračenje optužbe bi podrazumevalo izmenu činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela okrivljenog, koje su opisane u optužnom aktu i to dodavanjem veće kriminalne aktivnosti i volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, donošenjem nižestepenih presuda sud nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe na štetu okrivljenog, jer je okrivljeni oglašen krivim za identične radnje koje su mu stavljene na teret optužnim aktom, pri čemu razlika na koju ukazuje branilac, u pogledu registarskih oznaka vozila kojim je okrivljeni prevozio oborena stabla, kojim oznakama je samo precizirano to vozilo, može pripisati očiglednoj omašci u kucanju, koja u bitnom ne menja smisao preduzete radnje okrivljenog.

Kako je u konkretnom slučaju činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela u pitanju, to su neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno, međutim navedenu povredu postupka, obrazlaže navodima koji se tiču činjeničnih utvrđenja suda i ocene dokaza, što zapravo predstavlja povredu člana 440. ZKP.

Ostalim navodima zahteva branilac ukazuje na povredu člana 16. ZKP i u vezi sa tim posebno ističe povredu procesnog načela „in dubio pro reo“, te nadalje ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ističući da su iz obrazloženja drugostepene presude izostali razlozi o činjenicama relevantnim za odluku.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povreda članova 16. i 440. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje istih nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                  Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić