Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanim rešenjima Osnovnog suda u Loznici učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer su navedenim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređene odredbe člana 261. stav 2. tačka 7) i 265. stav 1. ZKP.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog suda u Loznici Kv.br.297/21 od 25.08.2021. godine, prema okrivljenom AA obustavljen krivični postupak za krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Okrivljeni je preko branioca - advokata Ivice Vukovića dana 14.02.2022. godine podneo zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 2.035.681,20 dinara, u kojem je opredelio troškove koji se odnose na nagradu i nužne izdatke branioca kao i troškove na ime nagrade stručnog savetnika.

Odlučujući o podnetom zahtevu za naknadu troškova postupka, Osnovni sud u Loznici je pobijanim prvostepenim rešenjem isti delimično usvojio i okrivljenom dosudio iznos od 912.650,40 dinara, dok je preko dosuđenog iznosa, a do iznosa od 2.035.681,20 dinara navedeni zahtev odbijen kao neosnovan. U obrazloženju prvostepenog rešenja navedeno je za koje procesne radnje na ime odbrane okrivljenog braniocu pripada nagrada i u kom iznosu, u skladu sa važećom Advokatskom tarifom, prema visini zaprećene kazne za krivično delo za koje je vođen postupak protiv okrivljenog, a navedeno je i da okrivljenom nisu priznati troškovi na ime sastava dvadeset osam podnesaka upućenih sudu, kao ni devet podnesaka koji su upućeni Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, jer, po stavu prvostepenog suda, nisu neophodni za vođenje krivičnog postupka. Takođe, nisu dosuđeni ni troškovi za angažovanje stručnog savetnika, sa obrazloženjem da isto nije učinjeno po nalogu suda i da nije bilo neophodno za vođenje postupka.

Drugostepeno veće Osnovnog suda u Loznici je, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, odbilo žalbu kao neosnovanu, nalazeći da je prvostepeno rešenje pravilno i prihvatajući razloge koji su dati u istom.

Odredbom člana 125. stav 2. ZKP je propisano da stranka može izabrati i punomoćjem ovlastiti stručnog savetnika kada organ postupka odredi veštačenje.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP je propisano da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, a stavom 2. tačka 7) istog člana propisano je da troškovi krivičnog postupka između ostalog obuhvataju i nagradu stručnom savetniku.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su osnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u delu da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima Osnovnog suda u Loznici, na štetu okrivljenog, učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer su navedenim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređene odredbe člana 261. stav 2. tačka 7) i člana 265. stav 1. ZKP. Ovo iz razloga jer okrivljeni, suprotno zaključcima datim u obrazloženjima pobijanih rešenja, ima pravo na naknadu troškova krivičnog postupka koje je imao na ime nagrade stručnom savetniku. Naime, nagrada podrazumeva novčanu naknadu određenom licu za njegov rad, a okrivljeni je tokom postupka angažovao stručnog savetnika, shodno članu 125. stav 2.ZKP, koji je prisustvovao glavnom pretresu i sastavio primedbe na nalaze i mišljenja sudskih veštaka. Kako je prema okrivljenom obustavljen postupak, samim tim troškovi krivičnog postupka, koji podrazumevaju i nagradu stručnom savetniku, treba da padnu na teret budžetskih sredstava, što je veoma jasno propisano odredbom člana 265.stav 1.ZKP. Iz navedenih razloga je nepravilan zaključak Osnovnog suda u Loznici da okrivljenom ne pripadaju troškovi na ime nagrade za angažovanje stručnog savetnika jer to nije učinjeno na osnovu naredbe suda i nije bilo neophodno za vođenje postupka.

Pored navedenog, branilac u zahtevu ističe i da je učinjena povreda zakona time što je prvostepeni sud odbio njegov zahtev za naknadu troškova na ime sastava dvadeset osam obraloženih podnesaka upućenih sudu i na ime sastava još devet obrazloženih podnesaka upućenih Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, jer, navodno, isti nisu bili neophodni za vođenje krivičnog postupka i nisu bili u funkciji odbrane okrivljenog, a branilac navodi da su, nasuprot takvom stavu nižestepenih sudova, svi podneti podnesci bili neophodni i istim je ukazivano na nezakonito postupanje suda i bitne procesne nedostatke.

Tarifnim brojem 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u stavu 1. je propisano i taksativno označeno za sastavljanje kojih podnesaka advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1, dok je stavom 2. istog Tarifnog broja propisano da advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, i u ovom delu je učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi tarifnog broja 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, jer je prvostepeni sud u svojoj odluci naveo da je odbio predlog da se dosude troškovi okrivljenom na ime sastava navedenih podnesaka koji nisu bili neophodni za vođenje krivičnog postupka.

Kako se među navedenim podnescima nalaze i podnesci koji su nesumnjivo u funkciji odbrane, jer se njima ukazuje na činjenice koje govore u prilog odbrane a u kojima se ističu dokazni predlozi koji nisu mogli biti izneti na glavnom pretresu (u periodu od 24.01.2018. godine pa do 25.08.2021. godine nije održan nijedan pretres) zahtev za stavljanje van snage naredbe suda donete protivno zakonu, a koja naredba je i stavljena van snage i s tim u vezi zahtev za izuzeće postupajućeg sudije, to se ne može prihvatiti zaključak iz pobijanih rešenja da takvi podnesci nisu u funkciji odbrane okrivljenog i neophodni za vođenje navedenog krivičnog postupka.

Imajući navedeno u vidu, okrivljeni, shodno Tarifnom broju 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, ima pravo na naknadu troškova na ime sastava obrazloženih podnesaka kojima se ukazuje na činjenice koje govore u prilog odbrani.

Kako je, dakle, pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ivice Vukovića, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan zahtev i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pravnosnažna rešenja Osnovnog suda u Loznici K.br.131/17 od 10.06.2022. godine i Kv.br.256/22 od 11.08.2022. godine, te spise predmeta vratio tom sudu na ponovno odlučivanje, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne i argumentovane razloge.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda branioca okrivljenog u odnosu na deo navoda kojim se pobija drugostepeno rešenje u delu da su razlozi odbijanja troškova krivičnog postupka zahtevom za naknadu troškova i žalbom na prvostepeno rešenje, nedovoljno obrazloženi, odnosno kojima se suštinski ukazuje na povredu člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, budući da povreda ove zakonske odredbe ne predstavlja zakonski razlog zbog koje je, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                  Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić