Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 973/2019
17.10.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Jasmine Vasović i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Stanislava Jovanovića, zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 47. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Marka Pušice, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 732/12 od 30.12.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1140/17 od 14.03.2019. godine, u sednici veća održanoj 17.10.2019. godine, jednoglasno je, doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stanislava Jovanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 732/12 od 30.12.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1140/17 od 14.03.2019. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu K 732/12 od 30.12.2016. godine, između ostalih, okrivljeni Jovanović Stanislav oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela ubistvo iz člana 47. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam godina u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 24.08.2006. do 18.12.2009. godine te je obavezan da sudu naknadi troškove krivičnog postupka i paušala.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1140/17 od 14.03.2019. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe: Višeg javnog tužioca u Beogradu, okrivljenog Stanislava Jovanovića i njegovih branilaca, te branilaca okrivljenog AA, a presuda Višeg suda u Beogradu K 732/12 od 30.12.2016. godine, je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog Stanislava Jovanovića, advokat Marko Pušica, na osnovu člana 482. i člana 483. ZKP, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu ili da iste preinači tako što će okrivljenog Stanislava Jovanovića osloboditi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.
Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati presude. Takvim dokazom se, pre svega, označava zapisnik o ispitivanju okrivljenog BB sačinjen pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu pod brojem Kri. 1282/2000 od 03.09.2000. godine, koji je rešenjem Višeg suda u Beogradu izdvojen iz spisa predmeta ali je odbrana okrivljenog BB, koja je konstatovana na izdvojenom zapisniku, korišćena u izradi pobijane prvostepene presude i to deo „da je okrivljeni Stanislav Jovanović kada je ugledao oštećenog VV izvadio pištolj i repetirao ga.“ Kako u odnosu na ovu odlučnu činjenicu - repetiranje pištolja, u spisima predmeta nema drugih dokaza niti iskaza saoptuženih niti iskaza svedoka, niti pisanih dokaza, odbrana zaključuje da se pobijane presude zasnivaju na spornom zapisniku o saslušanju okrivljenog BB Kri. 1282/2000 od 03.09.2000. godine - koji je kao nezakonit dokaz već izdvojen iz spisa, zbog čega se na takvom dokazu, po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presude ne mogu zasnivati.
Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:
Pre svega, iz spisa predmeta proizlazi da je predmetni zapisnik o saslušanju okrivljenog BB sačinjen pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu Kri. 1282/2000 od 03.09.2000. godine rešenjem predsednika veća izdvojen iz spisa predmeta na glavnom pretresu održanom dana 23.02.2015. godine, u smislu odredbe člana 358. ZKP.
Nadalje, iz spisa predmeta proizlazi da je saslušanje okrivljenog BB, nakon prvog saslušanja kao dokazna radnja, izvršeno u zakonito sprovedenom postupku u skladu sa odredbama ZKP - kako pred istražnim sudijom tog suda 06.12.2006. godine tako i na zasedanjima glavnog pretresa održanim 23.02.2015. godine i 30.11.2016. godine, nakon čega je prvostepeni sud tako pribavljenu odbranu okrivljenog BB ocenio iznoseći detaljne razloge za istu, na stranama 14, 15, 16 i 17 pobijane prvostepene presude.
Kao neosnovane, Vrhovni kasacioni sud je ocenio i navode, u zahtevu, branioca okrivljenog da je sud odlučnu činjenicu „da je okrivljeni Stanislav Jovanović izvadio i repetirao pištolj“ utvrdio iz izdvojenog zapisnika o saslušanju okrivljenog BB, s`obzirom da je prvostepeni sud, na strani 70 presude, izričito naveo da je činjenicu o repetiranju pištolja od strane okrivljenog Stanislava Jovanovića utvrdio iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka balističara Milana Kunjadića, o čemu je dao detaljne i jasne razloge, te su neosnovani navodi zahteva da je sud kod utvrđivanja navedene činjenice koristio izkaz okrivljenog BB sa zapisnika o saslušanju koji je izdvojen iz spisa predmeta i kao takav predstavlja nedozvoljeni dokaz.
Po istom zakonskom osnovu - iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i na „zapisnik o delimičnoj rekonstrukciji događaja sprovedenoj na glavnom pretresu održanom dana 05.06.2009. godine u sudnici Višeg suda u Beogradu“ - kao nedozvoljen dokaz jer je, po stavu odbrane, rekonstrukcija bila svedena samo na puko pokazivanje međusobnog položaja saokrivljenih po verziji okrivljenog Stanislava Jovanovića, bez učešća okrivljenog BB i svedoka, čime nisu bili ispoštovani kriminalistički, prostorno-ambijentalni uslovi, vremensko-meteorološki uslovi, niti ostali taktičko-tehnički uslovi kako to predviđa odredba člana 137. ZKP.
Vrhovni kasacioni sud i ove navode u zahtevu branioca okrivljenog, ocenjuje kao neosnovane.
Naime, na glavnom pretresu održanom dana 04.03.2009. godine, sud je u smislu člana 120. stav 4. ZKP odredio dokaznu radnju - usmeno saslušanje veštaka medicinske struke dr Gordane Dželatović i veštaka balističara Milana Kunjadića, a u nastavku zasedanja održanom dana 05.06.2009. godine sud je radi izvođenja dokazne radnje dopunskog veštačenja istih veštaka, određenog u smislu člana 124. ZKP, radi pojašnjenja spornih činjenica ispitao okrivljenog Stanislava Jovanovića koji je na postavljena pitanja odgovarao i pokazivao položaj koji je, kritičnom prilikom, u predmetnom događaju, zauzimalo njegovo telo.
Dakle, Vrhovni kasacioni sud nalazi da prvostepeni sud nije preduzimao dokaznu radnju - rekonstrukcija događaja, te samim tim nije ni mogao povrediti odredbu člana 137. ZKP kako se to neosnovano ukazuje u zahtevu branioca okrivljenog Stanislava Jovanovića.
Iz svega napred izloženog, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.
Pored napred navedenog, podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja povreda predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, ali uz obrazloženje da postoji kontradiktornost izreke prvostepene presude i datih razloga, vezano za sposobnost okrivljenog Stanislava Jovanovića da shvati delo i upravlja svojim postupcima, s`obzirom na to da je kod okrivljenog, u vreme izvršenja krivičnog dela, postojao poremećaj ličnosti - impulsivnog tipa, kao modalitet uračunljivosti zbog čega je, po stavu odbrane, na štetu okrivljenog povređen zakon.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se iznetim navodima suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, te je u navedenom delu podneti zahtev odbačen kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP u vezi člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Bata Cvetković, s,r,
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić