Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 441.stav 4. ZKP, branilac okrivljenog AA ističe da je stav nižestepenih sudova – da okrivljeni nema pravo na naknadu troškova krivičnog postupka u pogledu krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344.stav 2.u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u odnosu na koje je prema okrivljenom odbačena krivična prijava, sa obrazloženjem da je branilac pružao jedinstvenu odbranu za dva krivična dela tokom jedinstvenog krivičnog postupka, zbog čega se ovi troškovi ne mogu izdvojiti, nepravilan i neprihvatljiv, a odluka suda nezakonita.

Prema stavu odbrane, organ postupka je morao iz ukupnih troškova krivičnog postupka, izdvojiti troškove koji se odnose na krivično delo iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, u odnosu na koje je prema okrivljenom odbačena krivična prijava. U prilog svom stavu branilac navodi da se konkretna situacija ne može poistovetiti sa situacijom iz presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz 426/19 od 16.05.2029. godine, na koju se poziva javni tužilac, te da okrivljeni nije dužan da naknadi troškove na ime nagrade i nužnih izdataka svoga branioca u pogledu tog dela, jer isti, shodno odredbi člana 265. stav 1. ZKP, padaju na teret budžetskih sredstava, obzirom da je u toj situaciji nakon okončanog krivičnog postupka koji je pokrenut naredbom o sprovođenju istrage, okrivljeni istom presudom za jedno delo oslobođen od optužbe, a za drugo je oglašen krivim, dok su u konkretnom slučaju postupci preduzimanja dokaznih radnji OJT započeti podnošenjem dve različite krivične prijave, u razmaku od 3 meseca, pri čemu je po jednoj krivičnoj prijavi postupak prema okrivljenom obustavljen donošenjem rešenja o odbačaju krivične prijave, a po drugoj krivičnoj prijavi je krivični postupak pokrenut i okončan osuđujućom presudom, zbog čega ne može biti reči o jedinstvenom krivičnom postupku za oba krivična dela, imajući u vidu da krivični postupak u odnosu na krivično delo iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, nije ni pokrenut.

Vrhovni sud izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je OJT-u u Novom Sadu, dana 26.01.2023. godine, od strane PU Novi Sad – PI Petrovaradin podneta krivična prijava KU 4178/23 protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, a dana 08.03.2023. godine od strane PU Novi Sad – PI Stari grad, protiv istog okrivljenog, podneta je krivična prijava Ku 12524/23, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, koja krivična prijava je na osnovu odredbe člana 284. stav 1. tačka 3) ZKP, odbačena rešenjem javnog tužioca OJT u Novom Sadu od 16.03.2023. godine, dok je povodom događaja opisanog u krivičnoj prijavi podnetoj zbog krivičnog dela iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika protiv okrivljenog, Osnovnom sudu u Novom Sadu podnet optužni predlog, nakon čega je u predmetu tog suda K 452/23, dana 03.05.2023. godine, doneta presuda kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika.

Iz spisa dalje proizilazi da je branilac okrivljenog 12.05.2023. godine podneo zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 108.750,00 dinara, dostavljajući pri tome specifikaciju nagrade i nužnih izdataka u odnosu na krivično delo iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i to na ime pristupa radi zadržavanja okrivljenog u PU Novi Sad 08.03.2023. godine, saslušanja okrivljenog pred javnim tužiocem dana 09.03.2023. godine i saslušanja povodom pritvora istog dana, kao i ispitivanja svedoka dana 14.03.2023. godine, te na ime sastavljanja zahteva za naknadu troškova od 11.05.2023. godine. Odlučujući o podnetom zahtevu za naknadu troškova, OJT u Novom Sadu je pobijanim prvostepenim rešenjem isti odbio kao neosnovan, nalazeći da se radi o jedinstvenim radnjama odbrane u odnosu na oba krivična dela, koji stav je zauzeo i drugostepeni sud, prihvatajući razloge iz prvostepene odluke.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP propisano je da će sud, kada okrivljenog oglasi krivim, u presudi izreći da je okrivljeni dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana propisano je da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

Dakle, navedenom zakonskom odredbom predviđeno je izdvajanje troškova krivičnog postupka samo pod uslovom ako sud nađe da se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, ali ne i obaveza suda da to mora da učini u svakom slučaju.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te činjenicu da je javni tužilac, a zatim i sud, u konkretnom slučaju na osnovu podataka u spisima predmeta našao da se u konkretnom slučaju ne mogu izdvojiti troškovi krivičnog postupka nastali u pogledu krivičnog dela iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, u odnosu na koje je odbačena krivična prijava Ku 12524/23, podneta protiv okrivljenog dana 08.03.2023. godine, iz razloga što je protiv okrivljenog vođen jedinstveni postupak pred javnim tužiocem i za krivično delo iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i za krivično delo iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, koja krivična dela su, iako nisu iz istog životnog događaja, izvršena prema istoj oštećenoj, a radnje koje je branilac preduzimao u toku tog postupka, a koje je opredelio u zahtevu za naknadu troškova postupka, preduzimao je u cilju pružanja jedinstvene odbrane prilikom saslušanja okrivljenog i ispitivanja svedoka, kako za krivično delo za koje je kasnije oglašen krivim, tako i za krivično delo u pogledu koga je krivična prijava odbačena, nalazeći da se u okviru svih tih troškova ne mogu izdvojiti troškovi koji se odnose samo na odbranu okrivljenog u odnosu na delo za koje je krivična prijava odbačena – iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, to se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da je donošenjem pobijanih rešenja javni tužilac odnosno sud postupio suprotno odredbi člana 265. stav 1. ZKP

Pri tome, a imajući u vidu da se zahtev branioca u konkretnom slučaju odnosi se na to da se na teret budžetskih sredstava naknade troškovi krivičnog postupka koje je branilac imao na ime odbrane okrivljenog zbog krivičnog dela iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, te imajući u vidu da odredba člana 264. stav 2. ZKP, propisuje samo mogućnost oslobađanja okrivljenog da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ali ne i obavezu suda da okrivljenom u takvoj situaciji plati troškove odbrane, a da se u konkretnom slučaju radi o jedinstvenoj odbrani u postupku pred javnim tužiocem, gde se naknada i nagrada branioca u odnosu na oba krivična dela, ne mogu razdvojiti, to su navodi zahteva branioca okrivljenog AA - kojima se ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković