Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 167/15 od 21.07.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog V.A., a presuda Osnovnog suda u Kruševcu K 278/14 od 05.03.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog V.A., advokat N.I., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane odluke i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom organu, s tim da naredi da se novi postupak održi pred izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog V.A. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da sud nije mogao da zasnuje presudu na iskazima okrivljenih Z.V. i S.V., jer njihovi iskazi u kojima priznaju krivično delo mogu imati dokaznu vrednost samo ako se podudaraju sa drugim utvrđenim činjenicama i dokazima, te ovi okrivljeni nisu svedoci u ovoj krivičnoj stvari, već imaju status okrivljenih, pa njihovi interesi kao okrivljenih u postupku koji priznaju izvršenje krivičnog dela su u suprotnosti sa interesima saokrivljenog – u ovoj situaciji okrivljenog V.A. koji ne priznaje izvršenje krivičnog dela. Zbog navedenog, branilac smatra da su sudovi zasnovali presudu na dokazima na kojima se presuda ne može zasnovati, odnosno da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud najpre utvrđuje da iz spisa predmeta proizilazi da je u pobijanoj prvostepenoj presudi, koja je potvrđena pobijanom drugostepenom presudom, sud prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja cenio odbrane okrivljenih Z.V., S.V. i V.A., te da je prihvatio odbrane okrivljenih S.V. i Z.V., nalazeći da su iste u saglasnosti sa drugim izvedenim i prihvaćenim dokazima i u saglasnosti jedna sa drugom, dok nije prihvatio odbranu okrivljenog V.A., pritom navodeći razloge iz kojih istu ne prihvata.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je sud u toku postupka saslušao okrivljene S.V. i Z.V. u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku to, po oceni ovog suda, njihove odbrane predstavljaju zakonit dokaz, zbog čega su navodi branioca okrivljenog, da je sud navedene okrivljene smatrao svedocima u ovoj krivičnopravnoj stvari i da njihovi iskazi nemaju dokaznu vrednost te da se na istima ne može zasnovati presuda u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Navodima iz zahteva kojima se ukazuje da su iskazi okrivljenih Z.V. i S.V. nepotpuni, protivrečni i nejasni, te da nisu u potpunosti potvrđeni drugim izvedenim dokazima, naročito imajući u vidu da su oni tokom postupka menjali svoje iskaze i da je sud samo polovično prihvatio iskaze svedoka M.A.1, M.A.2, A.A. i M.A.3, branilac okrivljenog V.A., po oceni ovog suda, u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Branilac okrivljenog V.A. u zahtevu ističe i to da je u pobijanim presudama povređen član 88. ZKP, budući da su priznanja okrivljenih Z.V. i S.V. nepotpuna, protivrečna i nejasna, te je u toj situaciji sud bio dužan da prikuplja i druge dokaze o učiniocu i krivičnom delu. S tim u vezi, branilac smatra da je povređen i član 16. stav 5. ZKP, jer je sud u odnosu na okrivljenog V.A. trebalo da odluči u korist okrivljenog.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 16. stav 5. i člana 88. ZKP, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog V.A. u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar - savetnik                                                                                     Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                  Janko Lazarević,s.r.