Istom presudom na osnovu člana 258. ZKP, oštećena firma D.O.O. „Rotor“ je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Navedenom presudom, na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni AA je obavezan da plati sudski paušal u iznosu od 10.000,00 dinara u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 56/24 od 16.04.2024. godine odbijena je žalba branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Bajića izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu K 1652/22 od 27.11.2023. godine pa je prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Bajić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 441. stav 3. ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet i zbog povrede člana 445. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje pred drugim sudijom pojedincem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u optužnom predlogu podnetom protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ navedeno da je okrivljeni korisnik socijalne pomoći, dok je u dispozitivu pobijane prvostepene presude sud tu činjenicu izostavio, a na strani 5 obrazloženja presude je naveo da je okrivljeni korisnik socijalne pomoći, što je suprotno iznetoj odbrani okrivljenog u predistražnom postupku i na glavnom pretresu prilikom iznošenja ličnih prilika, pa je na taj način povređen identit optužbe i presude u objektivnom smislu, a optužba je prekoračena, dok se drugostepeni sud u odnosu na žalbene navode odbrane u tom pravcu, nije ni izjasnio.

Optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu KT 5019/16 od 17.05.2022. godine okrivljenom AA stavljeno je na teret da je dana 18.01.2016. godine u ..., u ulici ... broj .. u objektu poslovnog društva „Rotor“ d.o.o. za proizvodnju, trgovinu i usluge Novi Sad, a u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, sposoban da shvati značaj svoga dela i upravlja svojim postupcima, svestan dela i hteo njegovo izvršenje, pri čemu je bio svestan zabranjenosti dela, lažnim prikazivanjem činjenica doveo u zabludu BB koja je bila poslovođa u oštećenom „Rotor“ d.o.o. za proizvodnju, trgovinu i usluge Novi Sad, da je platežno sposoban, te mu je ista izdala robu sa odloženim plaćanjem na pet mesečnih rata i to aparate za domaćinstvo u ukupnom iznosu od 30.689,00 dinara, na taj način što je prilikom potpisivanja ugovora o kupoprodaji na ime učešća od 20% dao iznos od 6.689,00 dinara, te potvrdio da će preostali iznos uplatiti u pet mesečnih rata, iako je znao da preostali iznos od 24.000,00 dinara neće izmiriti i da mu to nije bila namera, s obzirom da isti prima socijalnu pomoć, što nije učinio, niti mu je to bila namera, čime je sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist u navedenom iznosu, čije je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ.

Izreka prvostepene presude kojom je okrivljeni AA oglašen krivim sadrži isti činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ u pogledu vremena, mesta i načina izvršenja, s tim da je za razliku od optužnog akta u kome je navedeno da „isti prima socijalnu pomoć“ u izreci prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev je navedeno „da je bio nezaposlen, bez imovne i stabilnih prihoda“.

U radnjama opisanim u izreci prvostepene presude stiču se svi bitni elemneti krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, a navedenom izmenom činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela iz optužnog predloga, po nalaženju Vrhovnog suda prvostepeni sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog. Takvim postupanjem prvostepeni sud je samo uskladio činjenični opis krivičnog dela za činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tome u okviru optužnog akta, pri čemu navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenog AA, jer postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja, kao i način izvršenja krivičnog dela, posebno što pravna kvalifikacija radnje za koju je okrivljeni oglašen krivim nije teža od one koja je navedena u izreci optužnog akta. U konkretnom situaciji radi se o istom događaju, a prvostepena presuda je zasnovana na činjeničnom stanju koje nije nepovoljnije za okrivljenog od činjeničnog stanja opisanog u optužnom aktu, pa izmenom činjeničnog opisa izvršenja krivičnog dela, kako je to učinjeno u prvostepenoj presudi, nije izvršeno dodavanje više kriminalne aktivnosti, niti veće kriminalne volje okrivljenog, čime bi se otežao njegov položaj u pogledu pravne kvalifikacije dela ili krivične sankcije, već je sud u svemu postupio u skladu sa zakonom, a u smislu odredbe člana 420. stav 2. ZKP.

Iz navedenih razloga, po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 439. stav 1. tačka 9) ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ukazuje se i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni svi zakonski uslovi koji čine obeležja krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 1. KZ, obzirom da nedostaje elemenat radnje izvršenja krivičnog dela.

Nadalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ukazuje se da na strani okrivljenog nije postojala prevarna namera, a da je svedok BB bila dužna da proceni i proveri platežnu spobonost klijenta, što ista nije učinila, tako da se u konkrentom slučaju ne može raditi o tome da je okrivljeni lažnim prikazivanjem činjenica ili prikrivanjem činjenica doveo u zabludu i održavao u zabludi određeno lice i time ga naveo da na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zaknitosti branioca okrivljenog AA, po nalaženju Vrhovnog suda, u izreci prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, opisani su vreme, način i mesto izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni i oglašen krivim, tako da izreka sadrži sve subjektivne i objektivne elemente navedenog krivičnog dela, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti u delu u kome branilac okrivljenog navodi da „nisu ispunjeni svi zakonski uslovi koji čine obeležje krivičnog dela prevare“ i da nedostaje elemenat radnje izvršenja krivičnog dela, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

U pogledu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti koji se odnose na nepostojanje prevarne namere kod okrivljenog i da svedok BB nije lažnim prikazivanjem činjenica ili prikrivanjem činjenica dovedena u zabludu ili održavana u zabludi i time navedena da na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, jer je bila dužna da proceni i proveri platežnu sposobnost klijenta, što nije učinila, Vrhovni sud nalazi da se ovakvim navodima ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), što ne predstavlja razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa se u ocenu navedenog dela zahteva nije ni upuštao.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu kao razlog podnošenja ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz član 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, međutim, kako branilac u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se navedene povrede zakona sastoje, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, budući da se u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, podneti zahtev u ovom delu odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kao razlog podnošenja navedena je i povreda člana 445. stav 3. ZKP, međutim, kako u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, navedena povreda ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je pondeti zahtev u tom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                             Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković