Branilac okrivljenog K.Š. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud povredio odredbu člana 427. stav 5. ZKP, time što pismeni otpravak svoje presude K 1610/12 od 24.04.2013. godine, nije dostavio braniocu okrivljenog, niti je potom blagovremeno izjavljenu žalbu branioca okrivljenog dostavio drugostepenom sudu, iako ga na to obavezuje odredba člana 444. stav 2. ZKP, zbog čega apelacioni sud o istoj nije ni odlučivao, a okrivljeni je na osnovu takve sudske odluke, koja u odnosu na njega nije postala ni pravnosnažna ni izvršna upućen na izdržavanje kazne zatvora, čime je, prema navodima zahteva, povređeno pravo na odbranu okrivljenog.

Iz spisa predmeta proizlazi da su presudom Osnovnog suda u Pančevu K 1610/12 od 24.04.2013. godine, okrivljeni K.Š., J.F., D.L. i S.M., oglašeni krivim zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine, da pismeni otpravak prvostepene presude nije dostavljen braniocu okrivljenog K.Š., niti su žalbe, koje su okrivljeni i njegov branilac, advokat B.B., izjavili protiv prvostepene presude, dostavljene drugostepenom sudu na odlučivanje. Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 2667/13 od 29.07.2013. godine, odbio kao neosnovane žalbe okrivljenih J.F. i S.M. i presudu Osnovnog suda u Pančevu K 1610/12 od 24.04.2013. godine, potvrdio, nakon čega je prvostepeni sud pošto je utvrdio da su okrivljeni i njegov branilac podneli blagovremene žalbe protiv prvostepene presude koje nisu dostavljene drugostepenom sudu, rešenjem K br.1610/12 od 05.12.2014. godine, stavio van snage klauzulu pravnosnažnosti i izvršnosti na presudu Osnovnog suda u Pančevu K br.1610/12 od 24.04.2013. godine u odnosu na okrivljenog K.Š. Potom je prvostepeni sud - Osnovni sud u Pančevu, otvorio glavni pretres i doneo presudu K 1230/2011 od 25.02.2015. godine, kojom je okrivljeni K.Š., oglašen krivim zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Na ovu novu prvostepenu presudu žalbe su blagovremeno izjavili okrivljeni K.Š. i njegov branilac, advokat B.B., pa je Apelacioni sud rešenjem Kž1 552/2015 od 06.07.2015. godine, usvojio žalbu branioca okrivljenog i ukinuo presudu Osnovnog suda u Pančevu K 1230/2011 od 25.02.2013. godine, jer je presudom Osnovnog suda u Pančevu K 1610/12 od 24.04.2013. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 2667/13 od 29.07.2013. godine, stvar pravnosnažno presuđena.

Prema odredbi člana 482. stav 1. ZKP, protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, zahtevom branioca okrivljenog K.Š. se ne ukazuje na neku od povreda odredaba krivičnog postupka koja je učinjena pobijanom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 2667/13 od 29.07.2013. godine, već se izneti navodi zahteva odnose na postupanje Osnovnog suda u Pančevu, nakon donošenja presude K 1610/12 od 24.04.2013. godine, a koje se odnosi na nedostavljanje presude braniocu okrivljenog K.Š. i žalbe branioca okrivljenog drugostepenom sudu.

Odredbom člana 275. stav 1. ZKP, presuda postaje pravnosnažna kada se više ne može pobijati žalbom ili kada žalba nije dozvoljena.

Imajući u vidu da blagovremene i dozvoljene žalbe okrivljenog K.Š. i njegovog branioca izjavljene protiv presude Osnovnog suda u Pančevu K 1610/12 od 24.04.2013. godine, nisu dostavljene drugostepenom sudu, što je prvostepeni sud bio u obavezi da učini u smislu člana 444. stav 2. ZKP, zbog čega je Apelacioni sud u Novom Sadu pobijanom presudom Kž1 2667/13 od 29.07.2013. godine, odlučio samo o žalbama okrivljenog J.F. i S.M., te da je potom Osnovni sud u Pančevu dana 05.12.2014. godine, doneo rešenje K 1610/12 od 05.12.2014. godine, kojim je stavio van snage klauzulu pravnosnažnosti i izvršnosti presude tog suda K 1610/12 od 24.04.2013. godine u odnosu na okrivljenog K.Š., to, po nalaženju ovoga suda, ni prva prvostepena presuda (K 1610/12 od 24.04.2013. godine), niti pobijana drugostepena presuda, niti nova prvostepena presuda (K 1230/2011 od 25.02.2013. godine), zbog njenog kasnije ukidanja, nemaju svojstvo pravnosnažnosti u smislu člana 275. stav 1. ZKP.

S obzirom na to da pobijana drugostepena presuda (Kž1 2667/13 od 29.07.2013. godine), nema pravni karakter pravnosnažne sudske odluke u odnosu na okrivljenog K.Š., ista ne može biti predmet ispitivanja povodom zahteva za zaštitu zakonitosti i ocena njene zakonitosti bi bila u suprotnosti sa odredbom člana 482. stav 2. ZKP, koja predviđa da se ovaj vanredni pravni lek može podneti samo protiv pravnosnažne sudske odluke, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog K.Š., ocenio kao nedozvoljen.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da će postupajući sudija prvostepenog suda postupiti u skladu sa članom 444. stav 2. ZKP i žalbe okrivljenog K.Š. i njegovog branioca izjavljene protiv presude Osnovnog suda u Pančevu K 1610/12 od 24.04.2013. godine, dostaviti drugostepenom sudu koji je u smislu člana 455. stav 3. ZKP, ovlašćen da o istima odluči posebnom odlukom.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                   Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                 Janko Lazarević,s.r.