.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 976/2019
03.10.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Veska Krstajića i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Konstantina Rankova, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 371/16 od 22.10.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 245/19 od 18.03.2019. godine, u sednici veća održanoj 03.10.2019. godine, jednoglasno je, doneo:
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 371/16 od 22.10.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 245/19 od 18.03.2019. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u odnosu na preostale povrede zakona ODBACUJE, kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K 371/16 od 22.10.2018. godine, između ostalih, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi sa članom 33. KZ, za koje mu je sud izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku provere od tri godine, po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Okrivljeni je oslobođen plaćanja troškova krivičnog postupka i sudskog paušala a oštećena BB je upućena na parnicu radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 245/19 od 18.03.2019. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu preinačena je presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 371/16 od 22.10.2018. godine, tako što je taj sud okrivljenog AA, zbog izvršenog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, dok su žalba Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu - u preostalom delu i žalba branioca okrivljenog AA odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Konstantin Rankov, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona, odredbe člana 438. stav 1. tačka 7) i tačka 9) ZKP; odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da „ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinačenjem okrivljene oslobodi od odgovornosti primenom principa iz člana 454. ZKP“.
Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.
Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP navodima da se ista povreda ogleda u tome „što smo nas dvojica po optužnom predlogu optuženi da smo ... pokidali komarnik na prozoru kuće“, a da je Osnovni sud u izreci presude, u činjeničnom opisu dela između ostalog naveo: „a zatim je okrivljeni VV pokidao komarnik na prozoru ...“.
Međutim, Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane, s`obzirom na to da je sud, u skladu sa činjeničnim stanjem utvrđenim u zakonito sprovedenom postupku na glavnom pretresu, samo precizirao radnju izvršenja kako u odnosu na okrivljenog AA tako i u odnosu na okrivljenog VV, ostajući u granicama optužnog akta u pogledu radnje izvršenja dela za šta ima zakonska ovlašćenja, čime položaj okrivljenog AA nije otežan niti u pogledu kriminalne količine niti u pogledu pravne kvalifikacije. Iz navedenih razloga, suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog su ocenjeni kao neosnovani, jer sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka na koju se zahtevom branioca okrivljenog ukazuje iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.
Pored toga, podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, koja predstavlja zakonski osnov za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, ali uz obrazloženje da vrednost protivpravno oduzetih predmeta ne prelazi iznos od 5.000,00 dinara čime je okrivljeni umesto krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu, za koje je osuđen, izvršio krivično delo sitne krađe iz člana 210. KZ u kom slučaju Osnovni javni tužilac nije ovlašćeni tužilac za krivični progon, već je po članu 210. stav 3. KZ ovlašćeni tužilac privatni tužilac, jer je u pitanju privatna imovina.
Vrhovni kasacioni sud nalazi, vezano za napred iznete navode, da se istima suštinski ne ukazuje na bitnu povredu iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP već se odbrana nakon sopstvene ocene izvedenih dokaza i sopstvenog činjeničnog zaključivanja bavi i pravnom kvalifikacijom koja je u ovom slučaju u korist okrivljenog AA. Kako se iznetim navodima suštinski osporava pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno odredba člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, to je u, navedenom delu, podneti zahtev odbačen kao nedozvoljen.
Zahtevom branioca okrivljenog se izričito numerički ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i tačku 3) ZKP kao i na „pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje“ odnosno odredbu člana 440, koje ne predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, to je podneti zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Bata Cvetković, s,r,
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
