Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.1087/17 od 11.01.2018. godine, uvažavanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, presuda Višeg suda u Beogradu 12 K br.678/2015 od 21.07.2017. godine, preinačena je samo u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljeni Bojan Pešić zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 13.10.2015. godine do 21.07.2017. godine i vreme provedeno po meri zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor počev od 21.07.2017. godine pa nadalje, dok je žalba branioca okrivljenog Bojana Pešića – advokata Dalibora Katančevića odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Bojana Pešića – advokat Dalibor Katančević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 9) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje, pred potpuno novim većem, ili da pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, uz istovremeni zahtev da branilac bude obavešten o sednici veća, saglasno odredbi člana 488. stav 2. i 3. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP branilac okrivljenog Bojana Pešića u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je izmenjenom optužnicom Višeg javnog tužioca u Beogradu Kto br.403/15 od 26.05.2016. godine okrivljenom stavljeno na teret da je „neovlašćeno proizvodio i radi dalje prodaje držao opojnu drogu“ i da je ove radnje izvršio u „svojoj porodičnoj kući“, te da su ove okolnosti izmenjene izrekom prvostepene presude tako što su iz izreke izostavljene reči „svojoj“ i „proizvodio“, a na koji način je prema stavu branioca sud učinio navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka i prekoračio optužbu.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, po oceni ovoga suda, prvostepeni sud je, u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem, izvršio minimalnu činjeničnu izmenu u odnosu na preciziranu optužnicu, i to u korist okrivljenog Bojana Pešića, tako što je u izreci izostavio reči „svojoj“ u odnosu na vlasništvo kuće u kojoj je predmetna opojna droga pronađena, te „proizvodio“, a što predstavlja izmenu u korist okrivljenog u odnosu na dispozitiv optužnog akta.

Svaka izmena činjeničnih navoda optužnice, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ne predstavlja njeno prekoračenje, obzirom da prekoračenje optužbe predstavlja samo ona izmena koja se odnosi na bitna obeležja krivičnog dela sadržanog u optužnici. S tim u vezi, sud je ovlašćen da menja opis dela iz optužnice, a da ne prekorači optužbu, ukoliko taj opis ostaje u granicama činjeničnog opisa optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela.

U tom smislu optužni akt i presuda se mogu razlikovati, a objektivni identitet će postojati ako se radi o istoj radnji, odnosno istom događaju o kome se sudi, pri čemu identitet optužbe nije izmenjen ukoliko su u presudi izmenjene okolnosti koje se odnose na bliža svojstva krivičnog dela i okolnosti koje konkretizuju krivično delo, ali nisu pravno relevantne za izmenu predmeta optužbe, a ovo tim pre što su takve okolnosti sada izostavljene u izreci presude, a pored toga izostavljen i deo inkriminisanih radnji koje se tiču „proizvodnje“ opojne droge, kao u konkretnom slučaju.

Iz navedenih razloga, navodi zahteva – da je pobijanom pravnosnažnom presudom prekoračena optužba i da je u konkretnom slučaju učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenjeni su neosnovanim.

U preostalom delu isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog Bojana Pešića, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, međutim u obrazloženju zahteva, u vezi sa ovom povredom zakona, branilac navodi da je prvostepeni sud svoju odluku zasnovao na pogrešnom i nepotpunom utvrđenom činjeničnom stanju u pogledu odlučne činjenice – vinosti okrivljenog i njegovog psihičkog odnosa prema delu koje mu je stavljeno na teret, obzirom da okrivljeni boluje od trajnog duševnog obolenja koje trajno isključuje krivično gonjenje, pa je prema stavu branioca prvostepeni sud bio u obavezi da zbog sumnje u uračunljivost okrivljenog odredi veštačenje koje bi poverio odgovarajućoj psihijatriskoj ustanovi.

Kako je određivanje psihijatrijskog veštačenja okrivljenog radi utvrđivanja njegovog psihičkog stanja u vreme izvršenja dela ili vođenja krivičnog postupka uslovljeno postojanjem sumnje da je uračunljivost okrivljenog isključena ili smanjena, a takve sumnje u konkretnom slučaju nije bilo, to izloženim navodima zahteva, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog u suštini osporava činjenično stanje u pobijanoj pravnosnažnoj presudi, kao nepotpuno utvrđeno u pogledu navedenih činjenica, pa kako zbog pogrešnog i nepotpunog utvrđenog činjeničnog stanja nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to je zahtev u ovom delu odbačen ka nedozvoljen.

Pored toga, zahtevom se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, međutim i u odnosu na ovu povredu zakona branilac okrivljenog u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje isticanjem da nijedan dokaz na koji se prvostepeni sud poziva u pogledu radnje „držanja“ opojne droge od strane okrivljenog zapravo ne dokazuje tu činjenicu, niti je dokazano da je predmetna opojna droga bila namenjena daljoj prodaji. U vezi sa istom povredom zakona u zahtevu se ističe i da radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela u pravnosnažnoj presudi nije ni opisana, niti obrazložena, te je zbog toga prema stavu branioca „prvostepena presuda apsolutno nerazumljiva, nejasna i protivrečna, i ne može se ispitati, jer u njoj nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama“, dakle ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, a iz kojih razloga nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, zbog povrede zakona, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP.

Najzad, u zahtevu se navodi i da je prvostepeni sud svoju odluku zasnovao na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, što je drugostepeni sud potvrdio, obzirom da je predmetna opojna droga pronađena u podrumskim prostorijama kuće koja je vlasništvo svedoka AA i u kojoj je okrivljeni Bojan Pešić samo povremeno boravio, te da iz svih izvedenih dokaza proizilazi da je opojnu drogu proizvodio i držao upravo svedok AA, a ne okrivljeni, kao i da je nejasno na osnovu kojih izvedenih dokaza je prvostepeni sud izveo „nesumnjiv“ zaključak da je upravo okrivljeni Bojan Pešić držao predmetnu opojnu drogu.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva samo formalno označava razloge zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima preko branilaca (iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i iz člana 439. tačka 1) ZKP), dok u suštini, u vezi sa ovim povredama, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, te na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, zbog kojih u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP podnošenje ovog vanrednog pravnog leka nije dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bojana Pešića u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                           Za Predsednika veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                       Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić