Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 381/19 od 19.06.2019. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenih Josipa Kruškovića, AA i BB, prvostepena presuda je preinačena tako što je okrivljeni Josip Krušković, pored ostalih oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja opojnih droga iz člana 246. stav 2. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 09.09.2016. godine do 12.04.2017. godine.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Josipa Kruškovića, advokat Branimir Mitrović, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i okrivljenom odloži izvršenje kazne po pravnosnažnoj presudi.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je našao:

Branilac okrivljenog Josipa Kruškovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na štetu okrivljenog, time što se pobijane odluke zasnivaju na nezakonitom dokazu – iskazu okrivljenog VV, koji je dao na ročištu kada je zaključen sporazum o priznanju krivičnog dela, odnosno na osnovu zapisnika sa tog ročišta na kojem je sud odlučio da prihvati navedeni sporazum.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, po nalaženju ovoga suda, pobijane pravnosnažne presude ne zasnivaju se na zapisniku o iskazu okrivljenog VV koji je dao na ročištu kada je zaključen sporazum o priznanju krivičnog dela niti na presudi donesenoj na osnovu tog sporazuma, već na osnovu iskaza VV datog u toku istrage kada je saslušan u svojstvu okrivljenog u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, a navedeni iskaz sud je pročitao kao iskaz saoptuženog prema kome je krivični postupak okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom, što je bio ovlašćen da učini u smislu odredbe člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se pobijane pravnosnažne presude ne zasnivaju na nezakonitom dokazu koji nije mogao biti korišćen u krivičnom postupku, pa su navodi zahteva branioca okrivljenog u delu u kome se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, branilac u zahtevu ističe i to da su na štetu okrivljenog u postupku koji je prethodio donošenju pobijanih pravnosnažnih presuda povređene odredbe člana 68. stav 1. tačka 3) i 10), člana 71. tačka 5) i 6) ZKP i člana 72. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 68. stav 1. tačka 3) i 10), člana 71. tačka 5) i 6) i člana 72. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Josipa Kruškovića, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                               Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                              Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić