Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 84/23 od 30.05.2023. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe branilaca okrivljenih AA, BB i VV, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Snežana Đokić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) i 3) i člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu, ali drugom veću, na ponovno suđenje ili da iste preinači tako što će okrivljene osloboditi od optužbe i obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 441. stav 4. u vezi člana 264. stav 3. ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da delo za koje je okrivljena AA oglašena krivom pravnosnažnom presudom, nije krivično delo, s obzirom da je okrivljena, kritičnom prilikom postupala u nužnoj odbrani. Prema navodima zahteva, sud je u konkretnom slučaju morao da primeni institut nužne odbrane iz člana 19. KZ, kako je kritičnom prilikom oštećeni VV okrivljenu vređao, a potom i fizički napao, to je okrivljena zadavanjem nužnog udarca oštećenom plastičnom kantom, odbila od sebe istovremen protivpravan napad.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 19. stav 1. KZ, propisano je da nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani, a odredbom stava 2. istog člana da je nužna ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga, odbije istovremen protivpravan napad.

U činjeničnom opisu krivičnog dela datom u izreci pravnosnažne presude navedeno je da je okrivljena AA u vreme i na mestu označenim u izreci presude, sposobna da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, svesna svog dela i zabranjenosti istog čije je izvršenje htela, lako telesno povredila oštećenog VV, tako što mu je sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši – plastičnom kantom koja je bila do pola puna sveže obranih šljiva, zadala udarac u predelu nadlaktice leve ruke i udarac u predelu desne šake, nanevši mu laku telesnu povredu u vidu krvnog podliva na levoj nadlaktici veličine dlana i krvnog podliva potkožnog mekog tkiva srednjeg prsta desne ruke.

Imajući u vidu činjenični opis krivičnog dela naveden u izreci pravnosnažne presude u kome nije opisan fizički napad oštećenog na okrivljenu u trenutku zadavanja udaraca plastičnom kantom u predelu podlaktice leve ruke i desne šake, to, po oceni ovog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za primenu prema okrivljenoj instituta nužne odbrane iz člana 19. KZ, vezano za uslove napada i odbrane, te se u opisanim radnjama okrivljene AA, stiču sva zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je optužena i pravnosnažno oglašena krivom, iz navedenih razloga Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode branioca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenih povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u preostalom delu, obrazlaže navodima kojima iznosi sopstveno viđenje događaja i daje svoje činjenične zaključke na kojima zasniva stav da je okrivljena AA postupala u nužnoj odbrani, a da okrivljeni BB kritičnom prilikom nije preduzeo nijednu radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela, na koji način, po nalaženju ovog suda, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih ukazuje i na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, navodima da su okrivljeni AA i BB, pobijanom pravnosnažnom presudom pogrešno obavezani da snose troškove krivičnog postupka u istoj meri u kojoj je obavezan i okrivljeni VV, kao inicijator događaja koji je bio predmet ovog krivičnog postupka.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenih Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 264. stav 3. ZKP, propisano je da će sud, u presudi kojom je više okrivljenih oglašeno krivim, odrediti koliki će deo troškova snositi svako od njih, a ako to nije moguće, odrediće da svi okrivljeni solidarno snose troškove.

Iz spisa predmeta proizlazi da je, u konkretnom slučaju, vođen jedinstven krivični postupak protiv okrivljenih AA, BB i VV, te da su pobijanom pravnosnažnom presudom ovi okrivljeni oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnih dela za koja su optuženi i obavezani da Osnovnom javnom tužiocu u Paraćinu nadoknade troškove predistražnog postupka u ukupnom iznosu od 90.956,00 dinara, na ime nagrade za obavljeno veštačenje od strane veštaka dr Darka Petkovića u iznosu od 38.156,00 dinara i na ime nagrade za obavljeno veštačenje od strane Zavoda za sudsku medicinu u Nišu u iznosu od 52.800,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da sudu nadoknade troškove krivičnog postupka u iznosu koji će biti naknadno utvrđen posebnim rešenjem, shodno odredbi člana 262. stav 2. u vezi člana 261 ZKP.

Kako je sud, prema odredbi člana 264. stav 3. ZKP, ovlašćen da, u situaciji kada je više okrivljenih oglašeno krivim, ceni da li je moguće odrediti koliki će deo troškova snositi svako od njih, i da, ako to nije moguće, kao što je to bio slučaj u ovom postupku, odredi da svi okrivljeni solidarno snose troškove, to je sud pravilnom primenom navedene zakonske odredbe okrivljene AA i BB, koji su oglašeni krivim za krivična dela koja su predmet optužbe, obavezao da solidarno sa okrivljenim VV nadoknade troškove krivičnog postupka Osnovnom javnom tužiocu u Paraćinu, koji se odnose na nagradu za obavljena veštačenja od strane dr Darka Petkovića i Zavoda za sudsku medicinu u Nišu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 264. stav 3. ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac u zahtevu navodi da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se prema odredbama ZKP, ne može zasnivati i to na nalazu i mišljenju veštaka dr Darka Petkovića, ističući da je u toku postupka, pored ovog, obavljeno i veštačenje od strane dr Valentina Mihajlova, koje je u potpunoj suprotnosti sa spornim nalazom i mišljenjem a da sud, u ovakvoj situaciji nije obavio radnju suočenja veštaka, niti je odredio komisiju veštaka kako bi utvrdio ispravnost nalaza i mišljenja dr Darka Petkovića.

Vrhovni sud nalazi da branilac okrivljenih iznetim navodima zahteva ne ističe da je nalaz i mišljenje dr Darka Petkovića sam po sebi ili po načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ZKP, već iznosi svoju ocenu tog dokaza osporavajući njegovu dokaznu vrednost na koji način, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja je dozvoljen razlog za podnošenje zahteva okrivljenom preko branioca, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac kao razlog podnošenja zahteva ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP. Međutim, u obrazloženju zahteva ne ukazuje koja odredba zakona je povređena odlukom o krivičnoj sankciji, već svoj zaključak o postojanju istaknute povrede zakona, zasniva na sopstvenim činjeničnim zaključcima da nema krivice okrivljenih, odnosno da njihovo postupanje nije krivično delo, , i da samim tim nije bilo uslova za izricanje bilo kakve krivične sankcije, u konkretnom slučaju, kojim navodima, po oceni ovog suda, branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić