Istom presudom okrivljeni su obavezani da na ime sudskog paušala plate iznos od po 10.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 90/24 od 11.04.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe VJT u Beogradu, okrivljenog AA i njegovog branioca, advokata Dobrivoja Bobana Glavonića i branioca okrivljenog BB, advokata Strahinje Milovanovića i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog AA, advokat Sanja Glavonić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati na ponovni postupak.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kojem se ne mogu zasnivati i to na izveštaju o dovođenju i predaji lica, Odreda Žandarmerije u Beogradu od 11.04.2023. godine. Navedeno branilac obrazlaže time da se radi o upravno policijskom odnosno tehničkom aktu o činjenici dovođenja i predaje lica, dakle o čisto operativnom aktu koji je sastavljen od strane pripadnika Žandarmerije VV, koji je tokom postupka ispitan i čiji iskaz se koristio u postupku, zbog čega je predmetni izveštaj nezakonit dokaz i trebalo ga je izdvojiti iz spisa, obzirom da zbog njegovog izdavaoca, načina sačinjavanja i po svojoj sadržini ne može poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Naime, iako su tačni navodi istaknuti u zahtevu da se presuda, suprotno odredbama ZKP, zasniva i na izveštaju o dovođenju i predaji lica, Odreda Žandarmerije u Beogradu od 11.04.2023. godine, na taj način ipak nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povreda postupka koja bi bila od uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude i koja bi dovela do ukidanja pravnosnažne presude, obzirom da je očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda i okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 344a stav 1. Krivičnog zakonika.

Ovo stoga, što okolnosti utvrđene izrekom pravnosnažne presude, koje predstavljaju bitna obeležja i način izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim – da je okrivljeni AA u sportskom objektu – stadionu FK „Čukarički“, nalazeći se u grupi navijača, vršio nasilje prilikom odlaska sa sportske priredbe, tako što je, kada su pripadnici Žandarmerije zbog prekida utakmice započeli pražnjenje istočne tribine, gađao stolicom pripadnike Žandarmerije, proizilaze i iz drugih izvedenih dokaza, i to pre svega iz iskaza pripadnika Žandarmerije VV i zapisnika o prepoznavanju lica u PS Čukarica od 12.04.2023. godine, a u odnosu na određene okolnosti koje su u vezi sa kritičnim događajem i iz fotodokumentacije koja je sastavni deo izveštaja o forenzičkom pregledu lica mesta, iskaza svedoka GG i DD, kao i pribavljenog CD sa video zapisom, o čemu se, prihvatajući razloge prvostepenog suda, izjasnio i drugostepeni sud u obrazloženju svoje presude.

S obzirom na navedeno, Vrhovni sud je navode branioca kojima se ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog AA, je naveo da u konkretnom slučaju nisu postojali uslovi za primenu odredbe člana 57. stav 3. Krivičnog zakonika, iz čega proizilazi da je prvostepeni sud istu okolnost – raniju osuđivanost okrivljenog, dva puta vrednovao, uzimajući je prvo kao otežavajuću okolnost, a zatim je zbog iste okolnosti našao da nisu ispunjeni uslovi za ublažavanje kazne okrivljenom ispod zakonskog minimuma, niti za izricanje uslovne osude.

I ove navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP postoji, između ostalog, kada je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, odnosno ukoliko sud izrekne vrstu kazne koja nije dopuštena po zakonu ili koja nije predviđena za određeno krivično delo, ili ako prekorači najmanju ili najveću meru propisane kazne, ili ako izrekne sporednu kaznu kada to nije dopušteno, odnosno ne izrekne sporednu kaznu kada je njeno izricanje obavezno.

Odredbom člana 54. stav 3. Krivičnog zakonika propisano je da se okolnost koja je obeležje dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Dakle, ovom odredbom propisana je zabrana dvostrukog vrednovanja prema kom principu nije dozvoljeno da se neka okolnost vrednuje dva puta: prvi put od strane zakonodavca, kad je on predviđa kao konstitutivni element krivičnog dela (ili kao kvalifikatornu ili privilegujuću okolnost), a drugi put prilikom odmeravanja kazne.

Odredbom člana 57. stav 3. Krivičnog zakonika, propisano je da izuzetno od stava 1. ovog člana ne može se ublažiti kazna učiniocu krivičnog dela koji je ranije osuđivan za isto ili istovrsno krivično delo.

Za krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 1. Krivičnog zakonika propisana je kazna zatvora od jedne do pet godina i novčana kazna.

Prema stanju u spisima, prvostepeni sud je, prilikom donošenja odluke o krivičnoj sankciji, imao u vidu sve okolnosti iz člana 54. Krivičnog zakonika, koje su od uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana i njena visina pravilno odmerena, pa je pored utvrđenih olakšavajućih okolnosti (da je u vanbračnoj zajednici, bez dece i da se korektno držao pred sudom), cenio i otežavajuću okolnost u vidu ranije osuđivanosti okrivljenog, a zatim je dajući utvrđenim olakšavajućim i otežavajućim okolnostima na strani ovog okrivljenog adekvatan značaj, te imajući u vidu da je okrivljeni ranije dva puta osuđivan zbog krivičnih dela sa elementima nasilja od čega jednom zbog istovrsnog krivičnog dela, shodno članu 57. stav 3. Krivičnog zakonika našao, da nisu ispunjeni zakonski uslovi za ublažavanje kazne ispod zakonskog minimuma, niti za izricanje uslovne osude i istog zbog krivičnog dela iz člana 344a stav 1. Krivičnog zakonika, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, koji stav je u svemu kao pravilan prihvatio i drugostepeni sud.

Vrhovni sud nalazi da je okrivljenom AA kazna odmerena u granicama koje su propisane za krivično delo iz člana 344a stav 1. Krivičnog zakonika. Pri tome, ranija osuđivanost, nije obeležje krivičnog dela, već je reč o okolnosti koju sud, u skladu sa članom 54. stav 1. Krivičnog zakonika, može uzeti u obzir prilikom odmeravanja kazne odnosno, kao u konkretnom slučaju, a imajući u vidu raniju osuđivanost zbog istovrsnog krivičnog dela, i kao kriterijum na osnovu koga se utvrđuje ispunjenost uslova za ublažavanje kazne, shodno članu 57. stav 3. Krivičnog zakonika.

S obzirom na sve navedeno, Vrhovni sud nalazi da je prilikom odmeravanja kazne okrivljenom AA krivični zakon pravilno primenjen, pa su suprotni navodi zahteva njegovog branioca, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi članova 54. stav 3. i 57. stav 3. Krivičnog zakonika učinjenu prilikom donošenja nižestepenih pravnosnažnih presuda, ocenjeni kao neosnovani.

Ostalim navodima zahteva, oceni Vrhovnog suda, branilac ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, osporavajući ocenu izvedenih dokaza i činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi kao pogrešno utvrđeno, uz iznošenje sopstvene analize i ocene dokaza, kao i sopstvenih činjeničnih zaključaka u pogledu dokazanosti činjenica koje se tiču radnje izvršenja, suprotnih činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda u pobijanoj pravnosnažnoj presudi.

Pored ovoga, branilac u zahtevu navodi da drugostepeni sud nije uzeo u obzir žalbene navode koji se tiču izveštaja o dovođenju i predaji lica, kao nezakonitog dokaza, čime se ukazuje na povredu člana 460. ZKP.

Međutim, Vrhovni sud se u ocenu ovih navoda zahteva, nije upuštao, jer povrede odredbi članova 440. i 460. ZKP, ne predstavljaju zakonom propisane razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković