Navedenom presudom na osnovu člana 261. i 264. ZKP obavezana je okrivljena AA da sudu plati na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara, kao i troškove unapred isplaćene iz budžetskih sredstava suda ukupno 168.804,00 dinara u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Navedena presuda ispravljena je rešenjem Višeg suda u Kragujevcu K broj 12/20 od 28.05.2021. godine, tako što je određeno da se u izreci presude, u stavu I na petoj strani, u prvom stavu i obrazloženju presude na 64 u drugom stavu, brišu reči „i Republici Srbiji iznos od 14.817.554,00 dinara“, dok je u prestalom delu presuda ostala neizmenjena.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KžI 237/21 od 17.05.2021. godine, odbijene su kao neosnovane, između ostalih, žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu, branilaca okrivljene AA, pa je presuda Višeg suda u Kragujevcu K broj 12/20 od 23.10.2020. godine, u odnosu na okrivljenu AA, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Živorad Lekić zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i iz člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude u odnosu na okrivljenu AA ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da preinači pobijane presude u delu u kome je okriljena AA oglašena krivom u odnosu na produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, tako što će je osloboditi od optužbe, kao i da na sednicu veća, na osnovu člana 488. stav 2. ZKP pozove branioca okrivljene advokata Živorada Lekića radi prisustva istoj.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je neosnovan.

Branilac okrivljene AA u zahtevu navodi, da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP jer je radnje okrivljene opisane u izreci prvostepene presude trebalo kvalifikovati, kao krivično deo poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ (za koje je javni tužilac odustao od optužbe), a ne kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, jer je umišljaj okrivljene bio usmeren ka tome da se ne prijavi stečeni prihod, kao i činjenice koje su od uticaja za utvrđivanje obaveze plaćanja poreza.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljene, za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom, stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ (strana 6 stav 6, 7 i strana 7 stav 1 i 2 drugostepene presude) koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene AA navodi se i da je okrivljena AA, između ostalih, na osnovu člana 258. stav 4. ZKP obavezana da po osnovu imovinskopravnog zahteva isplati Republici Srbiji solidarno sa ostalim saokrivljenima iznos od 14.817.554,00 dinara, iako se Republika Srbija prema izreci presude ne pojavljuje u svojstvu oštećenog lica, pa je odluka o imovinskopravnom zahtevu nepravilna, a pobijane presude su donete uz povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP.

Presuda Višeg suda u Kragujevcu K broj 12/202 od 23.10.2020. godine u pogledu dosuđenog imovinskopravnog zahteva oštećenoj Republici Srbiji u iznosu od 14.817.554,00 dinara je ispravljena rešenjem istog suda K broj 12/20 od 28.05.2021. godine, kojim je odlučeno da se u ovom delu dosuđeni imovinskopravni zahtev briše, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA kojima se na navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci presude na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić