Protiv navedene pravnosnažne presude Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti KTZ.br.1551/22 od 31.01.2023. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 150. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, zbog povrede odredbe člana 264. stav 1. ZKP u vezi člana 154. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i zbog povrede odredbe člana 154. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u Velikoj Plani K.79/22 od 26.08.2022. godine i predmet vrati tom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP), bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca, smatrajući da njegovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je delimično osnovan i to u delu u kome se pravnosnažna presuda pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 150. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (u daljem tekstu: ZOM) i zbog povrede odredbe člana 154. stav 1. ZOM, dok je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 264. stav 1. ZKP i člana 154. stav 2. ZOM.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano se u podnetom zahtevu Republičkog javnog tužioca ukazuje da je donošenjem pobijane pravnosnažne presude Osnovnog suda u Velikoj Plani K.79/22 od 26.08.2022. godine učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 150. stav 1. ZOM, obzirom da je Osnovni sud u Velikoj Plani prilikom održavanja ročišta za izricanje krivične sankcije i donošenja navedene pravnosnažne presude odmah po njegovom okončanju, bio nepropisno sastavljen.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovni javni tužilac u Velikoj Plani podneo optužni predlog KT.br.42/22, KTO.br.64/22 od 07.03.2022. godine protiv okrivljenog AA zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo vanbračna zajednica sa maloletnikom iz člana 190. stav 1. KZ, te da je u istom na osnovu člana 512. stav 1. ZKP javni tužilac stavio zahtev da se pred Osnovnim sudom u Velikoj Plani kao stvarno i mesno nadležnim zakaže ročište za izricanje krivične sankcije, obzirom da po njegovom nalaženju održavanje glavnog pretresa nije potrebno imajući u vidu prikupljene dokaze i priznanje okrivljenog da je učinio predmetno krivično delo.

Odredbom člana 22. stav 1. ZKP propisano je da u prvom stepenu sudi sudija pojedinac za krivična dela za koja je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do 8 godina.

Odredbom člana 156. ZOM predviđeno je da se u pogledu nadležnosti i sastava suda koji sudi punoletnim učiniocima krivičnih dela na štetu maloletnih lica, shodno primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Odredbom člana 150. stav 1. ZOM predviđeno je da veće kojim predsedava sudija koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica, sudi punoletnim učiniocima određenih krivičnih dela propisanih Krivičnim zakonikom, ako je oštećeni u krivičnom postupku maloletno lice, te je dalje taksativno navedeno 27 krivičnih dela na koje se ova odredba odnosi, a između ostalih krivičnih dela navedeno je i krivično delo vanbračna zajednica sa maloletnikom iz člana 190. KZ.

Dakle, kako ZOM u delu trećem sadrži posebne odredbe o zaštiti maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku, između ostalog i odredbu člana 150. stav 1. ZOM u pogledu sastava suda koji sudi punoletnim učiniocima krivičnih dela na štetu maloletnih lica, a kojom odredbom je predviđeno da veće kojim predsedava sudija koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica sudi punoletnim učiniocima za krivično delo vanbračna zajednica sa maloletnikom iz člana 190. KZ, ako je oštećeni u krivičnom postupku maloletno lice, pa kako se u konkretnom slučaju radi o maloletnoj oštećenoj BB, to je stoga ročište za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku moralo biti održano pred većem u sastavu koji je određen odredbom člana 150. stav 1. ZOM, a ne pred sudijom pojedincem, bez obzira što je za krivično delo vanbračna zajednica sa maloletnikom iz člana 190. stav 1. KZ koje je okrivljenom stavljeno na teret propisana kazna zatvora do 3 godine, a što je inače i u saglasnosti sa stavom Krivičnog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda iz 2017. godine.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju ročište za izricanje krivične sankcije, na kojem je odmah po njegovom okončanju doneta pobijana pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani, održano pred sudijom pojedincem, a ne shodno članu 150. stav 1. ZOM pred većem kojim predsedava sudija koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnim licima, to je dakle u konkretnom slučaju učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 150. stav 1. ZOM, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Pored toga, po oceni ovoga suda, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje i da je pobijanom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani učinjena povreda odredbe člana 154. stav 1. ZOM, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da Osnovni sud u Velikoj Plani nije na ročište za izricanje krivične sankcije, pored javnog tužioca i okrivljenog, pozvao i punomoćnika maloletne oštećene BB - advokata Nenada Ilića koji joj je shodno odredbi člana 154. stav 1. ZOM postavljen od strane Osnovnog javnog tužioca u Velikoj Plani rešenjem A.br.22/22 od 31.01.2022. godine.

Odredbom člana 515. stav 2. ZKP propisano je da se na ročište za izricanje krivične sankcije pozivaju stranke i branilac, a uz poziv se okrivljenom i njegovom braniocu dostavlja i optužni predlog.

Odredbom člana 154. stav 1. ZOM propisano je da maloletno lice kao oštećeni mora imati punomoćnika od prvog saslušanja okrivljenog.

Pravilnim tumačenjem odredbe člana 154. stav 1. ZOM, u kojoj zakonodavac jasno i izričito navodi da maloletno lice kao oštećeni mora imati punomoćnika od prvog saslušanja okrivljenog, dolazi se do zaključka da maloletno oštećeno lice mora imati punomoćnika u svim fazama krivičnog postupka i to od prvog saslušanja okrivljenog pa sve do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka. Iz navedenog proizilazi da smisao odredbe člana 154. stav 1. ZOM nije obavezivanje organa postupka (javni tužilac ili sud u zavisnosti od faze postupka) da samo formalno postavi punomoćnika maloletnom oštećenom u situaciji kada on nema izabranog punomoćnika, a kao što je to upravo učinjeno u konkretnom slučaju kada je donošenjem rešenja Osnovnog javnog tužioca u Velikoj Plani A.br.22/22 od 31.01.2022. godine maloletnoj oštećenoj postavljen punomoćnik - advokat Nenad Ilić, već je smisao ove zakonske odredbe upravo to da omogući aktivno učešće punomoćnika maloletnog oštećenog tokom čitavog krivičnog postupka radi zaštite interesa maloletnog lica.

Prilikom regulisanja ovog pitanja odredbe ZOM, koji u konkretnom slučaju predstavlja „lex specialis“, idu više u prilog maloletnom oštećenom i zaštiti njegovih prava u krivičnom postupku, obzirom da učešće punomoćnika iz reda advokata može da u značajnoj meri doprinese zaštiti prava maloletnog oštećenog, pa je stoga po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju, vezano za pozivanje na ročište za izricanje krivične sankcije postavljenog punomoćnika maloletne oštećene – advokata Nenada Ilića, trebalo primeniti odredbe ZOM kao „lex specialis“ u odnosu na odredbu člana 515. stav 2. ZKP.

U prilog ovome govori i Konvencija o pravima deteta koja predviđa da je dete ljudsko biće koje nije navršilo 18 godina života ako se, na osnovu zakona koji se odnosi na dete, punoletstvo ne stiče ranije, a koja Konvencija pored ljudskih prava koje druge konvencije garantuju svim licima bez obzira na njihov uzrast, predviđa i reguliše i neka dodatna prava s obzirom na specifičnu prirodu dece i dostignuti nivo razvoja. Osnovne principe ove Konvencije čine pravo na nediskriminaciju, pravo na uvažavanje najboljeg interesa deteta, pravo na život, opstanak i razvoj i pravo na participaciju, pri čemu je od posebne važnosti član 3. Konvencije kojim se predviđa da u svim postupcima i svim aktivnostima koji se tiču dece uvek treba primarno poštovati i naročito ceniti interese deteta, a ovakvo postupanje je obavezno za sve institucije koje dolaze u konkakt sa decom i to javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudove, administrativne organe, zakonodavna tela. Pored toga, Porodični zakon Republike Srbije u članu 6. stav 1. takođe propisuje da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Sledstveno svemu napred navedenom, iako odredbom člana 515. stav 2. ZKP nije izričito propisano da se na ročište za izricanje krivične sankcije poziva i punomoćnik maloletne oštećene, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju Osnovni sud u Velikoj Plani je trebalo da primeni odredbu člana 154. stav 1. ZOM kao „lex specialis“ u odnosu na ZKP i da shodno napred navedenom tumačenju ove odredbe na ročište za izricanje krivične sankcije, pored javnog tužioca i okrivljenog, pozove i postavljenog punomoćnika maloletne oštećene - advokata Nenada Ilića, a imajući pri tome u vidu i odredbe Konvencije o pravima deteta kojima je kao jedno od osnovnih prava deteta predviđeno pravo na uvažavanje najboljeg interesa deteta.

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 264. stav 1. ZKP i člana 154. stav 2. ZOM.

Naime, neosnovano se, po oceni ovoga suda, u podnetom zahtevu Republičkog javnog tužioca ukazuje da je Osnovni sud u Velikoj Plani odlukom o troškovima krivičnog postupka i to u delu u kojem je obavezao okrivljenog AA da Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani nadoknadi iznos od 62.808,00 dinara vezano za troškove postavljenog punomoćnika maloletnoj oštećenoj, povredio odredbe člana 264. ZKP i člana 154. stav 2. ZOM na štetu okrivljenog. Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti Republički javni tužilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 264. stav 1. ZKP i člana 154. stav 2. ZOM.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP propisano je da kad sud okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Odredbom člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika.

Odredbom člana 154. stav 2. ZOM propisano je da u slučaju da maloletno lice nema punomoćnika, njega će rešenjem iz reda advokata koji su stekli posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica postaviti predsednik suda. Troškovi zastupanja padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravilnim tumačenjem citirane odredbe člana 154. stav 2. ZOM proizilazi da je njen smisao da se javni tužilac ili sud kao organ postupka (u zavisnosti od faze postupka) obavežu da iz svojih sredstava isplate unapred troškove vezano za postavljenog punomoćnika maloletnom oštećenom, te da ove troškove ne snosi maloletni oštećeni kao zastupano lice, odnosno njegov zakonski zastupnik, s tim što će se konačna naplata ovih troškova, a na osnovu popisa unapred isplaćenih troškova koji je dužan da priloži organ postupka, izvršiti na osnovu pravila predviđenih u članovima 263. do 265. ZKP, kada će određeno lice biti obavezano na njihovu isplatu ili će biti određeno da ovi troškovi konačno padaju na teret budžetskih sredstava. Dakle, smisao odredbe člana 154. stav 2. ZOM nije da troškovi vezano za postavljenog punomoćnika maloletnom oštećenom isključivo i konačno padaju na teret budžetskih sredstava, bez obzira na ishod samog krivičnog postupka u pogledu glavne stvari, a kako to neosnovano u podnetom zahtevu tumači Republički javni tužilac,

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju pobijanom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela vanbračna zajednica sa maloletnikom iz člana 190. stav 1. KZ, a u kom slučaju je sud upravo dužan da primeni odredbu člana 264. stav 1. ZKP (na čiju nepravilnu primenu od strane suda se poziva Republički javni tužilac i istu citira) i da izrekne u presudi da je okrivljeni dužan da naknadi troškove krivičnog postupka, te imajući pri tome u vidu pravi smisao propisivanja odredbe člana 154. stav 2. ZOM, to iz navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da Osnovni sud u Velikoj Plani pobijanom pravnosnažnom presudom, kojom je obavezao okrivljenog da plati Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani iznos od 62.808,00 dinara na ime troškova postavljenog punomoćnika maloletnoj oštećenoj, a koje je ovo tužilaštvo unapred isplatilo postavljenom punomoćniku maloletne oštećene - advokatu Nenadu Iliću po rešenju Osnovnog javnog tužioca u Velikoj Plani A.br.22/22, KT.br.42/22 od 09.03.2022. godine, nikako nije mogao povrediti odredbe člana 264. stav 1. ZKP i člana 154. stav 2. ZOM, a kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu Republičkog javnog tužioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je delimično usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca KTZ.br.1551/22 od 31.01.2023. godine, te je, imajući pri tome u vidu prirodu povreda zakona na koje se osnovano ističe u podnetom zahtevu, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP utvrdio da su pobijanom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani K.79/22 od 26.08.2022. godine učinjene bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 150. stav 1. ZOM i povreda odredbe člana 154. stav 1. ZOM, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost navedene presude, dok je zahtev Republičkog javnog tužioca u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 264. stav 1. ZKP i člana 154. stav 2. ZOM odbio kao neosnovan i to na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić