Apelacioni sud u Beogradu, presudom Kž1 606/18 od 21.06.2018. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog Vuka Radivojevića, advokata Vojislava Šoškića i presudu Višeg suda u Beogradu 7K.br.618/14 od 16.04.2018. godine, potvrdio.

Branilac okrivljenog Vuka Radivojevića, advokat Vojislav Šoškić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 606/18 od 21.06.2018. godine i Višeg suda u Beogradu 7K.br.618/14 od 16.04.2018. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 1. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vuka Radivojevića je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP time što su zasnovane na dokazima koji su pribavljeni na način protivan odredbama ZKP i na kojima se, stoga, presude ne mogu zasnivati.

Pri tom, branilac okrivljenog neosnovano kao nezakonito pribavljen dokaz označava zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija sačinjen od strane PS Zemun od 22.04.2014. godine, sa obrazloženjem da je pretres stana okrivljenog izvršen bez naredbe sudije za prethodni postupak nadležnog suda, bez svedoka i bez branioca okrivljenog.

Naime, u prvostepenom postupku je utvrđeno i detaljno obrazloženo u prvostepenoj presudi (strana 7 pasus drugi) i proizilazi iz sadržine predmetnog zapisnika, da je pretresanje stana i drugih prostorija okrivljenog obavljeno primenom odredbe člana 158. stav 1. ZKP, uz saglasnost okrivljenog kao držaoca stana koji je prisustvovao pretresu i da je okrivljeni odbio da pretresu prisustvuje branilac. Kako je davanjem saglasnosti okrivljenog kao držaoca stana i drugih prostorija za pretresanje istih ispunjen uslov za izuzetak predviđen odredbom člana 158. stav 1. ZKP, da se navedena dokazna radnja preduzme bez naredbe suda i bez prisustva svedoka, a okrivljeni je poučen o pravu da pretresanju prisustvuje njegov branilac (član 156. stav 2. ZKP) i to odbio, to je predmetni dokaz, nasuprot navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca, pribavljen u svemu skladu sa odredbama ZKP i zasnivanjem pobijane pravnosnažne presude na istom, nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored navedenog, branilac okrivljenog kao nezakonito pribavljene dokaze označava i iskaze svedoka policajaca (AA i BB i svedoka VV kao „nameštenog“ svedoka, ali se navodi zahteva s tim u vezi u suštini svode na osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog pobijanom pravnosnažnom presudom, pošto se navodi o „nezakonitim“ radnjama policajaca prikupljanja dokaza, osim „pritiska“ na okrivljenog da prizna izvršenje dela, bez bližih objašnjenja u čemu se isti sastoji, svodi na osporavanje njihovih iskaza isticanjem da su izjave svedoka policajaca da je svedok VV kritičnom prilikom kupovala opojnu drogu od okrivljenog, suprotne njenom iskazu, kao i na iznošenje sopstvenog viđenja činjenica koje proizilaze iz izvedenih dokaza, suprotnog činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda u pogledu namene, odnosno svrhe držanja opojne droge i vagice pronađenih kod okrivljenog.

Kako činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, shodno odredbama člana 485. ZKP, nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle ni dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, preko branioca (član 485. stav 4.ZKP), to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu osporavanja činjeničnog stanja utvrđenog pobijanom pravnosnažnom presudom, ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odbijajućem delu, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                                                            Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić