-čime je izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. Krivičnog zakonika

Pa ga Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbi člana 4, 42, 43, 45, 54 Krivičnog zakonika

OSUĐUJE

Na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci u koju kaznu mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 08.12.2017. do 13.02.2018. godine, a u odnosu na odluku o troškovima krivičnog postupka i imovinsko pravnom zahtevu pravnosnažne presude ostaju neizmenjene, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti u ostalom delu ODBIJA kao neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu 9K 175/18 od 14.11.2018. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca koju će izdržati po pravnosnažnosti presude a u koju mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 08.12.2017. do 13.02.2018. godine i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude, s tim da ukoliko okrivljeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku, sud će istu izvršiti tako što će za svaki započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedn dan zatvora.

Istom presudom okrivljeni je obavezan i na plaćanje troškova krivičnog postupka bliže navedeno u izreci ove presude.

Oštećeni BB je radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućen na parnicu shodno članu 258. stav 4. ZKP.

Presudom Višeg suda u Leskovcu 14Kž1 123/19 od 10.05.2019. godine, delimično je usvojena žalba Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu, preinačena presuda Osnovnog suda u Leskovcu 9K 175/18 od 14.11.2018. godine, u delu odluke o visini kazne, tako što je Viši sud u Leskovcu okrivljenog AA za učinjeno krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ za koje delo je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru od 08.12.2017. do 13.02.2018. godine, pa je žalba Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu u nepreinačenom delu i to u delu novčane kazne odbijena kao neosnovana, žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca u celosti odbijene kao neosnovane, dok je usvojena žalba punomoćnika oštećenog i prvostepena presuda ukinuta u delu odluke o troškovima postupka koji je okrivljeni AA obavezan da plati oštećenom i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a pobijana presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, adv. Miroslav Ivković, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili pak iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Miroslava Ivkovića, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP je osnovan, dok je u ostalom delu neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, adv. Miroslav Ivković, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama pravnom kvalifikacijom radnji ovog okrivljenog kao u izreci prvostepene presude pogrešno primenjen krivični zakon to jest da je donošenjem istih učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Naime, izrekom prvostepene presude okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ.

Krivični zakonik u članu 278. propisuje dva osnovna oblika krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti, pa je u stavu 1. ovog člana propisano da delo vrši lice koje požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opasnom radnjom ili opšte opasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.

Iz navedenog, jasno je da je za postojanje krivičnog dela iz člana 278. stav 1. potrebno da je opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazvana konkretna opasnost za život ili telo ljudi, ili imovinu većeg obima i da ta opasnost ima karakter opšte opasnosti.

U izreci prvostpene presude, sud ne navodi ni jednu radnju koja, u smislu člana 278. stav 1. KZ ima karakter opšteopasne radnje, već je opisano nanošenje lake telesne povrede oštećenom i to predmetom podobnim da se telo teško povredi, a što su bitna obeleža krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. Krivičnog zakonika.

Prema tome, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, okrivljeni AA nije mogao biti oglašen krivim za krivično delo iz člana 278. stav 1. KZ, jer to ne proizilazi ni iz jedne njegove radnje opisane u izreci prvostepene presude, pa je kvalifikacijom radnje okrivljenog AA kao u izreci prvostepene presude učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a ista povreda učinjena je i drugostepenom presudom, kojom je prvostepena presuda u tom delu potvrđena.

S toga je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kao osnovan, preinačio prvostepenu i drugostepenu presudu, tako što je radnje ovog okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude, pravno kvalifikovao kao krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. KZ, nalazeći da se u tim radnjama stiču sva zakonska obeležja, kako objektivne, tako i subjektivne prirode, tog krivičnog dela.

Vrhovni kasacioni sud je odlučio i o krivičnoj sankciji, pa je uzimajući u obzir okolnosti od značaja za odluku o vrsti i visini krivične sankcije u smislu člana 54. KZ, a koje su utvrđene pravnosnažnim presudama, okrivljenog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, nalazeći da će ovakvom izrečenom kaznom biti ostvarena zakonom propisana svrha kažnjavanja.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog, podneo je i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, sa obrazloženjem da je u konkretnom predmetu oštećeni BB- sudija Višeg suda u ..., a koji je u „nadređenom odnosu prema sudiji VV“ te ovaj sudija nije mogao postupati u konkretnom predmetu.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji ukoliko je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti, dakle ukoliko je reč o postojanju nekog razloga za izuzeće predviđenih u članu 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, a ne o postojanju okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost, što bi eventualno mogao biti razlog za izuzeće sudije, odnosno sudije porotnika od sudijske dužnosti u smislu člana 37. stav 2. ZKP.

Kako branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je učestvovanjem sudije VV u donošenju odluke Osnovnog suda u Leskovcu, prekršen princip nepristrasnosti, čime praktično ukazuje na razlog za izuzeće iz člana 37. stav 2. ZKP, a ne na razloge propisane članom 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravnosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, zbog čega je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu odbijen kao neosnovan.

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, to jest na iskazima svedoka – policijskih službenika GG i DD, koji nisu bili očevici krivičnog događaja, a jedan deo njihovog iskaza je i onaj u kome su se izjašnjavali o obaveštenjima koja su dobili od građana, te da su pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Po oceni ovog suda, stoje navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, koji se odnose na iskaze svedoka – policijski službenika, to jest da dokazna radnja ispitivanja svedoka nije sprovedena u svemu u skladu sa odredbama ZKP, obzirom da su se ovi policijski službenici prilikom ispitivanja u svojstvu svedoka izjašnjavali ne samo na okolnosti koje se tiču njihovog postupanja kao službenih lica, već su se izjašnjavali i o obaveštenjima koje su dobili od građana.

Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju bila bi doneta ista presuda i bez navedenog dokaza, obzirom da je sud zasnovao presudu i na drugim dokazima izvedenim na glavnom pretresu, a koji su bliže navedeni u obrazloženju prvostepene presude.

U vezi napred navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, branilac okrivljenog ukazuje i da se pravnosnažne presude zasnivaju na nalazu i mišljenju veštaka dr Milorada Veličkovića od 24.01.2018. godine, koji je u „svom nalazu i mišljenju prekoračio granice datog ovlašćenja iz naredbe Višeg javnog tužioc u Leskovcu od 17.01.2018. godine“, jer se u svom nalazu izjašnjavao i o karakteristikama ličnosti okrivljenog iz čega po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza.

Iz navedenog proizilazi da se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, tj. da je donošenje pravnosnažnih presuda učinjena povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 492. stav 1. tačka 2) i člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                      Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić