Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljene AA – advokatu Jeleni Č M Marosiuk, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog suda osnovano se u podnetom zahtevu javnog tužioca Republičkog javnog tužilaštva ukazuje da je donošenjem pobijanog rešenja Višeg suda u Subotici Kž2 123/23 od 10.05.2023. godine učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP u vezi člana 258. stav 4. ZKP u korist okrivljene AA.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Subotici K 892/22 od 02.12.2022. godine okrivljena AA oglašena krivom zbog izvršenja dva krivična dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedanaest meseci. Rešenjem Višeg suda u Subotici Kž1 11/23 od 10.02.2023. godine uvažavanjem žalbe punomoćnika oštećenog delimično je ukinuta presuda Osnovnog suda u Subotici K 892/22 od 02.12.2022. godine u delu odluke o imovinskopravnom zahtevu i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U ponovnom postupku Osnovni sud u Subotici doneo je rešenje K 138/23 od 03.04.2023. godine kojim je usvojen imovinskopravni zahtev oštećenog BB a okrivljena AA obavezana da oštećenom isplati ukupno 1.097.944,80 dinara, dok je sa ostalim viškom imovinskopravnog zahteva oštećeni upućen na parnicu. Viši sud u Subotici doneo je pobijano rešenje Kž2 123/23 od 10.05.2023. godine kojim je uvažena žalba branioca okrivljene i preinačeno rešenje Osnovnog suda u Subotici K 138/23 od 03.04.2023. godine tako što je oštećenog sa imovinskopravnim zahtevom uputio na parnicu. U obrazloženju predmetnog rešenja kao razlog navodi se činjenica da je u konkretnom slučaju oštećeni podneo tužbu Osnovnom sudu u Subotici dana 07.11.2022. godine protiv pravnog lica „VV doo“ povodom koje je u toku postupak pod brojem P br.1049/22 i da se iz istog činjeničnog i pravnog osnova, iz istog događaja – sticanje bez osnova novčanog iznosa od 1.099.944,80 dinara traži naknada i u krivičnom i u parničnom postupku, te da je tužba podneta pre odlučivanja prvostepenog suda u krivičnom postupku. Dalje se navodi da budući da se povodom imovinskopravnog zahteva već vodi parnični postupak a koji se odnosi na vraćanje novčanog iznosa od 1.097.944,80 dinara, izvršenjem krivičnog dela okrivljene, nema osnova da se o tome odlučuje i u krivičnom postupku.

Odredbom člana 258. stav 4. ZKP je propisano da u presudi kojom okrivljenog oglašava krivim ili rešenju o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, sud će ovlašćenom licu dosuditi imovinskopravni zahtev u celini ili delimično, a za višak uputiti na parnični postupak. Ako podaci krivičnog postupka ne pružaju pouzdan osnov ni za potpuno ni za delimično presuđenje, sud će ovlašćeno lice uputiti da imovinskopravni zahtev u celini može da ostvaruje u parničnom postupku.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva ukazuje da je Viši sud u Subotici donošenjem pobijanog pravnosnažnog rešenja, kojim je oštećenog za imovinskopravni zahtev uputio na parnični postupak, učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP u vezi člana 258. stav 4. ZKP, jer navedeno rešenje ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama u pogledu odluke o imovinskopravnom zahtevu, a dati razlozi su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivurečni. Naime, u obrazloženju rešenja sud konstatuje da je tačno utvrđena visina novčanog iznosa stečenog izvršenjem krivičnog dela za koje je okrivljena osuđena pravnosnažnom presudom, a nadalje ne navodi koji su to podaci iz krivičnog postupka koji ne pružaju pouzdan osnov za potpuno ili delimično dosuđenje imovinskopravnog zahteva, pri čemu svoj stav da se oštećeni sa imovinskpravnim zahtevom uputi na parnicu ne obrazlaže, odnosno ne daje jasne, konkretne i argumentovane razloge na kojima isti zasniva.

Stoga je Vrhovni sud, imajući u vidu navedeno, usvojio kao osnovan predmetni zahtev, te je, kako je zahtev podnet na štetu okrivljenog, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) i člana 493. ZKP utvrdio da je pobijanim pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Subotici Kž2 123/23 od 10.05.2023. godine učinjena napred navedena povreda zakona u korist okrivljene AA, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost navedene presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednika veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić