Istom presudom, okrivljeni je oslobođen dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka i određeno da ovi troškovi padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.390/23 od 08.06.2023. godine, usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog Željka Milovanovića – advokata Zorice Aleksandrić i Petra Škorića, presuda Višeg suda u Beogradu K br.612/17 od 02.11.2022. godine, preinačena je tako što je stavljena van snage presuda Okružnog suda u Novom Sadu K br.630/05 od 26.10.2006. godine, i primenom člana 421. stav 1. tačka 3) ZKP okrivljeni Željko Milovanović je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, te mu je za ovo krivično delo utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci. Stavom dva iste presude, stavljena je van snage presuda Okružnog suda u Somboru K br.46/03 od 30.09.2023. godine, a okrivljeni Željko Milovanović je na osnovu člana 421. stav 1. tačka 3) ZKP oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine, nakon čega je okrivljeni primenom člana 60. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam godina.

Istom presudom, na osnovu člana 423. stav 3. ZKP prema okrivljenom je odbijena optužba da je izvršio jedno krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, jedno krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) u vezi člana 33. KZ, jedno krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) i jedno krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) u vezi člana 30. KZ.

Na osnovu člana 348. stav 6. u vezi člana 87. KZ, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta bliže opisanih u izreci drugostepene presude. Istovremeno, okrivljeni je oslobođen palaćanja troškova krivičnog postupka i određeno je da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Branilac okrivljenog Željka Milovanovića – advokat Petar Škorić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.390/23 od 08.06.2023. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne navodeći konkretno o kojoj povredi zakona se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, na povrede odredaba člana 478. stav 3. tačka 2) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, člana 31. ZKP i člana 449. stav 1. ZKP, te na povredu odredaba Evropske konvencije o ljudskim pravima i Ustava RS, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijanu presudu, a predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocena navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, a koja se prema navodima zahteva sastoji u tome da je pobijanom drugostepenom presudom učinjena povreda odredaba člana 453. ZKP na štetu okrivljenog, obzirom da sud nije mogao da menja činjenični opis, već je prema stavu branioca bio dužan da činjenični opis koji je postojao u prethodnim pravnosnažnim presudama „podvede pod odredbe Krivičnog zakonika“, jer povodom zahteva za ponavljanje postupka tužilac nema ovlašćenje da menja činjenični opis i disponira optužnicom koja je u prethodnom obliku bila predmet pravnosnažnih ispitivanja, već je jedino mogao da odustane od gonjenja, odnosno sud je bio dužan da u tom slučaju donese oslobađajuću presudu.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno proizilazi da se presuda ne sme izmeniti na štetu optuženog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije samo ukoliko je žalba izjavljena u korist okrivljenog, a ne i u slučaju kada je ista izjavljena i na njegovu štetu.

Prvostepenom presudom (Višeg suda u Beogradu K br.612/17 od 02.11.2022. godine), ostavljene su na snazi: presuda Okružnog suda u Somboru K br.46/03 od 30.09.2003. godine, kojom je okrivljeni Željko Milovanović zbog krivičnih dela iz člana 33. stav 3. Zakona o oružju i municiji RS, krivičnog dela iz člana 168. stav 1. KZ RS u vezi člana 22. KZ SRJ, krivičnog dela iz člana 166. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1. KZ RS u vezi člana 22. KZ SRJ, krivičnog dela iz člana 233. stav 1. KZ RS, krivičnog dela teška krađa iz člana 166. stav 2. u vezi stava 2. tačka 1. KZ RS, krivičnog dela iz člana 166. stav 3. u vezi stava 1. tačka 1. KZ RS u vezi člana 19. KZ SRJ i krivičnog dela iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od šest godina, te presuda Okružnog suda u Novom Sadu K br.630/05 od 26.10.2006. godine, kojom je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od devet godina, zbog krivičnih dela iz člana 230. stav 2. u vezi stava 1. KZ, krivičnog dela iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ, krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ i krivičnog dela iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS.

Pobijanom pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.390/23 od 08.06.2023. godine, stavljena je van snage presuda Okružnog suda u Novom Sadu K br.630/05 od 26.10.2006. godine (kojom je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od devet godina, zbog krivičnih dela iz člana 213. stav 2. u vezi stava 1. KZ iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. KZ, krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ i krivičnog dela iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS, a okrivljeni je na osnovu člana 421. stav 1. tačka 3) ZKP, oglašen krivim samo zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci, a stavljena je van snage presuda Okružnog suda u Somboru K br.46/03 od 30.09.2003. godine (kojom je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od šest godina zbog krivičnih dela člana 33. stav 3. Zakona o oružju i municiji RS, krivičnog dela iz člana 168. stav 1. KZ RS u vezi člana 22. KZ SRJ, krivičnog dela iz člana 166. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1. KZ RS u vezi člana 22. KZ SRJ, krivičnog dela iz člana 233. stav 1. KZ RS, krivičnog dela teška krađa iz člana 166. stav 2. u vezi stava 2. tačka 1. KZ RS i okrivljeni je na osnovu člana 421. stav 1. tačka 3) ZKP, oglašen krivim samo zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 348. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine, nakon čega je na osnovu člana 60. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam godina. Istom presudom, na osnovu člana 423. stav 3. ZKP, prema okrivljenom je odbijena optužba zbog izvršenja krivičnih dela iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, krivičnog dela iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) u vezi člana 33. KZ, krivičnog dela iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) KZ i krivičnog dela iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) u vezi člana 30. KZ.

Upoređivanjem pre svega pravnih kvalifikacija krivičnih dela u prvostepenoj presudi i u pobijanoj drugostepenoj presudi, očigledno je da je okrivljeni pobijanom prvostepenom presudom oglašen krivim zbog većeg broja krivičnih dela, dok je pobijanom drugostepenom presudom oglašen krivim za svega dva krivična dela – iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ i krivičnog dela iz člana 348. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ.

Upoređivanjem krivičnih sankcija, koje su prema okrivljenom izrečene prvostepenom presudom i pobijanom drugostepenom presudom, očigledno je da je pobijanom drugostepenom presudom okrivljeni osuđen na blažu kaznu, imajući u vidu da je prvostepenom presudom za krivična dela po presudi Okružnog suda u Somboru K br.46/03 od 30.09.2003. godine osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od šest godina, a za krivična dela zbog kojih je oglašen krivim presudom Okružnog suda u Novom Sadu K br.630/05 od 26.10.2006. godine osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od devet godina, dakle ukupno na 15 godina zatvora, dok je drugostepenom presudom za sva krivična dela zbog kojih je oglašen krivim osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora od ukupno 7 godina, pri čemu mu je za krivično delo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ (nakon što je stavljena van snage presuda Okružnog suda u Novom Sadu K br.630/05 od 26.10.2006. godine utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci, dok mu je za krivično delo iz člana 348. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ, nakon što je stavljena van snage presuda Okružnog suda u Somboru K br.46/03 od 30.09.2003. godine zbog krivičnog dela iz člana 348. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine).

Samim tim, po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.390/23 od 08.06.2023. godine, nije prekršena zabrana preinačenja na gore (reformatio in peius), propisana odredbom člana 453. ZKP, obzirom da u konkretnom slučaju prvostepena presuda nije izmenjena na štetu okrivljenog ni u pogledu pravne kvalfiikacije krivičnih dela zbog kojih je oglašen krivim, niti u pogledu izrečene krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog suda, stoje navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da je javni tužilac u ponovnom postupku izmenio optužni akt, međutim na taj način po oceni ovoga suda nije povređena odredba člana 453. ZKP, imajući u vidu da javni tužilac ovlašćen da tokom celog trajanja krivičnog postupka, a sve do pravnosnažnog okončanja istog, raspolaže optužnim aktom, shodno ovlašćenjima iz člana 43. ZKP u vezi člana 409. stav 1. ZKP.

Shodno navedenom, po oceni ovoga suda, pobijanom pravnosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, a kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

U preostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, u preostalom delu zahtevu, branilac okrivljenog ističe povrede zakona iz člana 478. stav 3. tačka 2) ZKP, iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, iz člana 31. ZKP i člana 449. stav 1. ZKP, zbog kojih povreda u smislu člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, te je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

U delu u kojem se ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena povreda prava na odbranu okrivljenog („pravo na izabranog branioca zaštićeno Evropskom Konvencijom o ljudskim pravima i Ustavom RS), Vrhovni sud nalazi da zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz ovih razloga, uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojim je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom Konvencijom o zaštiti ljudskih pravima i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju branilaca okrivljenog uz zahtev nije dostavio navedene odluke, to je Vrhovni suda našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj i da ga stoga valja odbaciti.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu kojim je zahtev odbačen kao nedozvoljen, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Dubravka Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić