Istom presudom prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana prisustvovanja fudbalskim utakmicama FK „BB“ iz ... u trajanju od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude, a koja će se izvršiti tako što će se okrivljeni lično javljati neposredno pre početka vremena održavanja određenih fudbalskih utakmica FK „BB“ iz ... u Policijsku ispostavu, Policijske uprave u Kraljevu i boraviti u njihovim prostorijama za vreme održavanja fudbalske utakmice, a ako okrivljeni prekrši zabranu prisustvovanja fudbalskim utakmicama FK „BB“ iz ... sud će opozvati izrečenu uslovnu osudu. Okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 2.540,00 dinara i paušal u iznosu od 3.000,00 dinara, a sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 424/19 od 06.06.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena je presuda Višeg suda u Kraljevu 1K.br.14/18 od 14.01.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Ivan Gunjić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povreda odredaba člana 16. stav 5, člana 68. stav 1. tačka 10), člana 425. ZKP i člana 438. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači pravnosnažne presude Višeg suda u Kraljevu 1K.br.14/18 od 14.01.2019. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1 424/19 od 06.06.2019. godine ili samo drugostepenu presudu i to tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da u celini ili delimično ukine navedene presude ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati Višem sudu u Kraljevu na ponovni postupak i odlučivanje, ali pred izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog AA, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. ZKP, pri čemu ne precizira koji konkretno stav i tačka člana 438. ZKP je u pitanju, ali se iz dela navoda kojima obrazlaže bitnu povredu odredaba krivičnog postupka od strane nižestepenih sudova može zaključiti da se pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP. Ovo imajući u vidu da branilac navodi da je sud pobijanu pravnosnažnu presudu nezakonito zasnovao na iskazu svedoka VV, glavnog fudbalskog sudije meča, datom na zapisniku sastavljenom pred Višim javnim tužiocem u Kraljevu, obzirom da se odbrana protivila čitanju iskaza navedenog svedoka optužbe i insistirala da se on neposredno ispita na glavnom pretresu u prisustvu okrivljenog i branioca, a čime je po stavu branioca sud okrivljenom istovremeno uskratio i pravo na odbranu iz člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer odredba člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP omogućava sudu da na glavnom pretresu, i bez saglasnosti stranaka, izvede dokaz i to putem vršenja uvida ili čitanja sadržine zapisnika o iskazu ispitanog svedoka koji je umro, duševno oboleo ili se ne može pronaći ili je njegov dolazak pred sud nemoguć ili znatno otežan zbog starosti, bolesti ili drugih važnih razloga. Upoznavanjem na glavnom pretresu održanom dana 14.01.2019. godine sa sadržinom zapisnika o iskazu svedoka VV, koji je on dao pred Višim javnim tužiocem u Kraljevu dana 13.02.2018. godine pod brojem KT.br.94/17, i to vršenjem uvida u navedeni zapisnik i njegovim čitanjem, umesto neposrednog ispitivanja svedoka VV na glavnom pretresu, a iz razloga jer je dolazak ovog svedoka pred sud znatno otežan pošto se prema podacima iz spisa predmeta isti ne nalazi u mestu svog prebivališta, već na radu u Sloveniji i Austriji, sud je postupio u svemu zakonito, saglasno procesnoj odredbi člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, te je izveo dozvoljen dokaz. Sledstveno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaz na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog u delu u kojem ističe da delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim po zakonu nije krivično delo, već da se u konkretnom slučaju eventualno može raditi o prekršaju iz oblasti javnog reda i mira, obzirom da, po stavu branioca, iz stava 1. člana 344a KZ, a naročito iz stava 4. ovog člana, jasno proizilazi da je za postojanje krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 1. KZ neophodno da je usled radnje izvršioca dela došlo do nereda, a što ovde nije slučaj, jer se ono za šta se tereti okrivljeni zbilo posle izbijanja nereda. Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravnosnažne presude suštinski pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Osnovni oblik krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 111/2009 od 29.12.2009. godine, sa stupanjem na snagu dana 06.01.2010. godine), koji je bio na snazi u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela i u vreme donošenja pobijanih pravnosnažnih presuda, čini lice koje fizički napadne ili se fizički obračunava sa učesnicima sportske priredbe ili javnog skupa, vrši nasilje ili oštećuje imovinu veće vrednosti prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe ili javnog skupa, unese u sportski objekat ili baca na sportski teren, među gledaoce ili učesnike javnog skupa predmete, pirotehnička sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili škodljive supstance koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje učesnika sportske priredbe ili javnog skupa, neovlašćeno uđe na sportski teren ili deo gledališta namenjen protivničkim navijačima i izazove nasilje, oštećuje sportski objekat, njegovu opremu, uređaje i instalacije, svojim ponašanjem ili parolama na sportskoj priredbi ili javnom skupu izaziva nacionalnu, rasnu, versku ili drugu mržnju ili netrpeljivost zasnovanu na nekom diskriminatornom osnovu usled čega dođe do nasilja ili fizičkog obračuna sa učesnicima.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 1. KZ, te da iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 1. KZ izvršio jednom od alternativno predviđenih radnji izvršenja ovog oblika krivičnog dela i to tako što je “..., u uračunljivom stanju, svestan da je ovakvo njegovo delo zabranjeno, čije je izvršenje hteo, fizički napao učesnika sportske priredbe, tako što je u 72. minutu fudbalske utakmice između klubova FK „BB“ iz ... i FK „GG“ iz ..., kao igrač FK „BB“ iz ..., nakon što je domaća ekipa postigla pogodak, u toku prekida do koga je došlo zbog meteža između igrača na terenu, utrčao sa klupe rezervnih igrača na teren i oštećenom DD, igraču fudbalskog kluba FK „GG“ iz ..., zadao jedan udarac zatvorenom šakom u predelu donje usne od kog udarca je oštećeni pao na zemlju i naneo mu laku telesnu povredu u vidu blagog crvenila sluzokože donje usne“, a u vreme i na mestu kako je to bliže opisano u izreci presude, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 1. KZ, za koje je on u ovom krivičnom postupku optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kod radnje izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 1. KZ koja je stavljena teret okrivljenom i za koju je on u konkretnom slučaju oglašen krivim i to fizički napad na učesnika sportske priredbe, kao jedne od alternativno predviđenih radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela, za postojanje krivičnog dela nije neophodno da je usled radnje okrivljenog došlo do nereda, kako to pogrešno u zahtevu navodi branilac okrivljenog, već je dovoljno to da je okrivljeni fizički napao učesnika sportske priredbe, pri čemu fizički napad podrazumeva agresivno delovanje usmereno na telo pasivnog subjekta koje ne mora uvek da obuhvati i neposredni fizički kontakt, npr. zamah ruke ili noge ili bacanje nekog predmeta na pasivnog subjekta. Naime, za postojanje težeg oblika krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu predviđenog u stavu 4. člana 344a KZ neophodno je da je izvršenjem dela iz stava 1. tog člana došlo do nereda u kome je nekom licu naneta teška telesna povreda ili je oštećena imovina veće vrednosti, a okrivljenom u konkretnom slučaju ovaj teži oblik krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 4. KZ nije ni stavljen na teret, niti je on za isti oglašen krivim. Imajući u vidu navedeno, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi nisu pobijanim pravnosnažnim presudama učinili povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog AA, a kako se to neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu branioca okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog njegovog podnošenja, navodi povredu odredbe člana 16. stav 5. ZKP, isticanjem da kako u toku krivičnog postupka nije na nesumnjiv način dokazano da je okrivljeni AA izvršio krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 1. KZ za koje je optužen, to je sud morao da primenom načela in dubio pro reo reši u korist okrivljenog i da ga oslobodi od optužbe. Pored toga, branilac okrivljenog ukazuje i na povredu odredbe člana 425. ZKP, isticanjem da kako prvostepena presuda nije objavljena istog dana kada je i doneta, već dva dana kasnije, to je prvostepeni sud morao da se u svojoj presudi pozove na odredbu člana 425. ZKP.

Osim toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da su nižestepeni sudovi učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, jer je izreka prvostepene presude protivrečna sama sebi i datim razlozima, te da u pobijanim presudama nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama, a i oni razlozi koji su dati su nejasni i kontradiktorni, kao i da o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presuda o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, pri čemu drugostepeni sud nije dao ocenu svih žalbenih navoda odbrane, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da nema dokaza o uzročno-posledičnoj vezi između radnji okrivljenog AA i povreda oštećenog DD, te da izvedenim dokazima nije na nesumnjiv način utvrđen mehanizam nastanka povrede kod oštećenog i o kojoj vrsti povrede je reč, obzirom da su iskazi ispitanih svedoka kontradiktorni, a nije obavljeno sudsko- medicinsko veštačenje, te zatim branilac osporava lekarsku dokumentaciju za oštećenog, zapisnik sa utakmice Fudbalskog saveza Raškog okruga od 19.11.2017. godine i izveštaj Fudbalskog saveza Raškog okruga od 04.01.2018. godine, kao nejasne, nepotpune i kontradiktorne dokaze, a ističe se i da je sud odbio više dokaznih predloga odbrane koji su od odlučnog značaja za pravilno i potpuno razjašnjenje činjeničnog stanja. Izneti navodi branioca okrivljenog po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u bitnom predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 16. stav 5, člana 425. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Gunjića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povrede zakona navedene u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                      Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić